NASTAVAK PRIČE
Nisam više mogla da spavam. Svake noći bih se okretala po krevetu i gledala u telefon, čekajući da mi se muž javi. Kad bi zazvonio, pravila bih se da je sve u redu.
„Kako si, ljubavi? Kako su deca?“ pitao bi me.
„Dobro smo. Sve je super“, odgovarala bih.
A nije bilo super.
Jedne večeri, dok su deca spavala, stigla mi je poruka sa nepoznatog broja.
„Nemoj više da lažeš ni sebe ni njega.“
Srce mi je zalupalo. Pomislila sam da je neko napravio šalu, ali onda je stigla druga poruka:
„Znam šta se dešava dok je on odsutan.“
Nisam znala šta da odgovorim.
Obrisala sam poruke i pokušala da zaspim, ali posle nekoliko minuta telefon je ponovo zazvonio.
Ovog puta je stigla fotografija.
Bila je to fotografija mog muža.
Stajao je negde ispred hotela, a pored njega je bila žena koju nikada ranije nisam videla.
Odmah sam ga pozvala.
Javio se posle nekoliko sekundi.
„Šta se desilo?“
„Gde si?“
„Na poslu, rekao sam ti.“
„A ko je žena pored tebe?“
Nastala je tišina.
Prvi put nakon mnogo godina nisam čula sigurnost u njegovom glasu.
„Ko ti je to poslao?“
Tada sam shvatila da problem nije bio samo u meni.
Možda sam sve vreme gledala u pogrešnom pravcu.
Možda nisam bila jedina koja je nešto skrivala.
Te noći sam otvorila stare poruke, fotografije i sve što sam godinama ignorisala. I pronašla nešto što mi je sledilo krv.
Ista žena sa fotografije pojavljivala se na njegovim slikama mnogo pre nego što sam uopšte posumnjala u njega.
A onda sam pronašla jednu poruku poslatu pre skoro godinu dana:
„Kad ćeš joj konačno reći istinu?“
Nisam mogla da verujem šta gledam.
U tom trenutku telefon je ponovo zazvonio.
Ovoga puta nije bio nepoznat broj.
Bio je moj muž.
Javila sam se.
„Moramo da razgovaramo“, rekao je.
„O toj ženi?“
Dugo je ćutao.
A onda je izgovorio rečenicu koju nikada neću zaboraviti:
„Ona nije ono što ti misliš… ali postoji nešto mnogo gore što moraš da saznaš.“