“Ljubavi, molim te da odmah izmisliš neki razlog i da idemo odavde. Ovaj čovek je psihopata i manijak, ne znaš šta mi se desilo sa njim prošle nedelje…”
Pročitam poruku i doslovno osetim kako mi krv struji kroz uši. Gledam u nju, ona bledolika, ruke joj drhte dok drži čašu vode koju joj je majka poslužila. Gledam u ćaleta — on sedi preko puta, potpuno smiren, rasprema neke papire sa stola, posmatra je onim svojim hladnim, doktorskim pogledom i lagano srče kafu.
Nisam znao da li više da se smejem od apsurda ili da propadnem u zemlju od neprijatnosti. Moja majka, ne sluteći ama baš ništa, započinje razgovor:
— “E pa draga, dobro nam došla! Radoje nam je baš dosta pričao o tebi, kaži nam čime se baviš?”
Ona jedva uspeva da izusti nekoliko rečenica, glatko izbegavajući očni kontakt sa mojim ocem. Sve vreme mi ispod stola šalje poruke, telefon mi neprestano vibrira u džepu:
“Molim te, idemo!”
“Ovaj čovek me je pre par dana pregledao na klinici, komentarisao mi je zdravstveno stanje na grozan način, tražio je privatne detalje, obuzima me jeza!”
Tada mi je sve postalo jasno. Ona uopšte nije shvatila da je moj otac profesionalni ginekolog koji joj je samo dao tačnu dijagnozu i postavio sasvim uobičajena medicinska pitanja o njenoj istoriji bolesti i partnerima, a ona je iz straha i krivice to doživela kao napad — jer je znala da je slagala i mene i njega.
Odlučio sam da igru dovedem do kraja. Ustao sam od stola, nasmejao se i rekao:
— “E pa, pošto smo svi tu, mislim da je vreme za jedno malo pojašnjenje. Sanja, mislim da nisi uspela zvanično da se upoznaš sa mojim ocem. Ovo je dr. Milan, načelnik ginekologije. Čujem da ste se već sreli prošle nedelje na pregledu?”
U tom trenutku, u sobi je nastao muk. Čaša koju je držala u ruci zamalo joj nije ispala. Pogledala je u mene, pa u mog oca, pa opet u telefon. Boja joj se potpuno povukla sa lica.
Moj otac je samo spustio šoljicu kafe, pogledao je direktno u oči i mirnim glasom rekao:
— “Tako je. Pacijentkinja je došla sa ozbiljnom bakterijskom infekcijom koja se prenosi isključivo seksualnim putem. Tada sam joj lepo objasnio da infekcija nije stara i da mora biti iskrena sa svojim partnerom kako bi se oboje lečili. Ali vidim da je lekcija oslabila na putu do kuće.”
Sanja je ustala bez reči, uzela svoju torbu i krenula ka vratima. Nije se ni okrenula, niti je pokušala da se opravda. Dok su se vrata zatvarala za njom, majka je zbunjeno gledala te u mene, te u oca.
Ja sam samo seo nazad za sto, uzdahnuo i rekao:
— “Barem sam uštedeo na večeri za dvoje…”