Tata, izgubio sam sve. Gazda mi već mesecima nije plaćao, radio sam na crno jer su me prevarili za papire, a sad me izbacuju i iz stana. Stidim se što vam ranije nisam rekao, ali nisam hteo da vas brinute.”
Žena i ja smo ostali bez teksta, sa suzama u očima. Deset godina smo mislili da živi svoj san, a on je sve vreme prolazio kroz pakao i skrivao to od nas iz ponosa. Iste večeri smo mu poslali poslednju úštedjevinù za kartu i rekli mu: “Sine, tvoja kuća je ovde, bitno je samo da si ti nama živ i zdrav.” Sutradan je stigao kući — smršao, umoran, ali konačno na sigurnom.