NIKAD NE NOSIM GRUDNJAK, SVEKRVA MI STALNO PRIGOVARA, A ONDA SAM SAZNALA ŠTA JE SVEKAR REKAO O MENI
Nikada nisam voljela da nosim grudnjak. Jednostavno mi nije udoban i osjećam se mnogo prijatnije bez njega. Tako sam živjela godinama i nisam smatrala da zbog toga treba bilo kome da se pravdam.
Ne nosim ga ni zimi ni ljeti. Naravno, oblačim se normalno i pristojno, ali nikada nisam razmišljala o tome da li se nešto ocrtava ispod majice. To je moje tijelo i smatrala sam da nikoga drugog ne treba da zanima šta nosim ispod odjeće.
Nakon trudnoće sam se dosta promijenila. Ugojila sam se, grudi su mi postale veće i tada je moja svekrva počela sve češće da komentariše moj izgled.
„Mogla bi bar grudnjak da obučeš kada dolaziš kod nas“, govorila bi mi.
U početku sam se smijala.
Mislila sam da je jednostavno žena starog kova i da joj smeta nešto što je njenoj generaciji bilo nezamislivo.
Ali komentari nisu prestajali.
Jednom mi je čak pred mužem rekla da „nije pristojno da žena tako hoda pred muškarcima“.
Tada sam se naljutila.
Rekla sam joj da nisam gola i da nosim sasvim normalnu odjeću. Moj muž je pokušao da smiri situaciju i rekao majci da prestane da obraća pažnju na takve stvari.
Mislila sam da je tu priča završena.
Nekoliko sedmica kasnije otišli smo kod njegovih roditelja na ručak.
Sve je bilo normalno dok svekrva nije otišla u kuhinju, a muž izašao napolje da razgovara telefonom.
Ostala sam sama u dnevnoj sobi sa svekrom.
Nikada sa njim nisam imala nikakav problem. Bio je tih čovjek, uglavnom se nije miješao u naše stvari.
Odjednom me je pogledao i rekao:
„Nemoj da slušaš moju ženu.“
Zbunila sam se.
Pitala sam ga na šta misli.
„Na ono što ti govori za oblačenje.“
Nisam znala šta da odgovorim.
A onda mi je objasnio nešto što nisam očekivala.
Rekao mi je da se svekrva već mjesecima žali na mene i pokušava da ubijedi njega da mi kaže kako treba da se oblačim kada dolazim u njihovu kuću.
On je to uporno odbijao.
„Ti si odrasla žena. Nisam ti ni otac ni muž da ti određujem šta ćeš obući“, rekao je.
Ali onda je dodao nešto zbog čega sam se potpuno iznenadila.
Svekrva je, navodno, počela da govori kako meni „prija muška pažnja“ i kako se namjerno tako oblačim pred svekrom.
Kada je to čuo, naljutio se na nju.
Rekao joj je da prestane da pravi problem tamo gdje ga nema i da ga ne uvlači u njene nesigurnosti.
Bilo mi je strašno neprijatno.
Nikada nisam svog svekra gledala na taj način, niti mi je palo na pamet da bi moje oblačenje neko mogao tako protumačiti.
Tada se svekrva vratila iz kuhinje.
Pogledala je prvo njega, pa mene i vjerovatno odmah shvatila o čemu smo razgovarali.
„Rekao si joj?“, pitala ga je.
„Jesam“, odgovorio je. „I dosta je više.“
Nastala je neprijatna tišina.
Svekrva je pokušala da se opravda, ali svekar ju je prekinuo.
Rekao joj je da moje tijelo nije tema njihovog braka i da prestane da me posmatra kao nekakvu konkurenciju.
Nikada nisam očekivala da će baš on stati na moju stranu.
Kasnije sam sve ispričala mužu. I njemu je bilo neprijatno, ali je rekao da će razgovarati sa majkom.
Od tog dana svekrva više nijednom nije pomenula moj grudnjak.
A ja sam shvatila nešto mnogo važnije.
Ponekad problem uopšte nije u tome kako smo obučeni.
Problem je u tome kako nas neko drugi odluči gledati.