Velika životna priča Saše Popovića ostavlja bez daha, isprepletana je nezamislivim usponima i padovima…
Aleksandar Saša Popović bio je čovek neverovatne energije i to je prvo što ističu svi ljudi koji su ga zaista poznavali. Suočavao se sa tragedijom i raznim teškoćama, postigao je i velike uspehe, osnovao je i predivnu porodicu kraj pevačice Suzane Jovanović, ali jedna stvar se nikada nije menjala – bio je veliki radoholik i živeo je život punim plućima. Svašta je radio, ali ostaće upamćen kao muzičar, harmonikaš, osnivač benda „Slatki greh“, vlasnik i kreativni direktor „Grand produkcije“ i posvećeni muž i otac. A njegov omiljeni projekat, u koji je utkao svoju dušu, bilo je muzičko takmičenje “Zvezde Granda“, do tada nikad viđeno na našim prostorima.
Detinjstvo mu ostalo u najlepšem sećanju
Detinjstvo je proveo u svešteničkoj porodici u Novom Sadu, a svojevremeno je o tom peridu govorio sa najlepšim sećanjem.
Imao sam lepo detinjstvo. Nekako u ovim godinama rado ga se sećam. Voleo sam fudbal, nisam voleo školu, ali sam bio odlikaš. Fudbal sam voleo iznad svega, voleo sam da ustanem rano, u 6, 7 i da sam žongliram, udaram loptu. Mogao sam glavom da udaram 5.000 puta da ne padne. Mladost i detinjstvo sam proveo u porti Nikolajevske crkve u Novom Sadu, gde je moj deda bio sveštenik. Odrastao sam u crkvenoj, parohijskoj kući. I dedina tri rođena brata bili su popovi, tako da potičem iz svešteničke porodice. Majka Branka je bila domaćica i brinula je o meni i pet godina starijoj sestri Branki, s kojom sam bio veoma blizak– pričao je u emisiji „Iz profila“.
U poslednjem intervjuu za “Grand” Saša se prisetio porodičnih okupljanja i dočeka Nove godine koje je kao mali slavio sa sestrom.
-U krugu familije smo je uvek čekali. Sećam se kada sam imao 9 godina, to je bilo 1963, sestra koja je starija pet godina od mene i ja ostali smo budni, a mama i tata su legli u 11 sati. Godinu ili dve pre toga smo kupili televizor. Jao, televizor! Znate li šta je to bilo u to vreme, početkom šezdesetih? Bila je serija ‘Crni sneg’, Čkalja, MiIja Aleksić i tadašnja garnitura najpoznatijih glumaca. To je počelo da se pušta od 9 pa do 12 za doček Nove godine. Sestra i ja smo sedeli i gledali to bez daha, i onda smo i kasnije svake godine kod kuće proslavljali uz televizor, jelku i poklone. Lepo je bilo – pričao je Saša.
Iako je bio uzoran đak i otac je hteo da on bude advokat, muzika ga je uzela pod svoje.
– Bio sam odličan đak u osnovnoj školi, a u gimnaziji vrlo dobar, bila je izuzetno teška. U međuvrmenu me je otac, sa mojih 10 godina upisao u Muzičku školu, tako sam paralelno išao u dve škole. To je previše obaveza (smeh), a voleo sam i klikere. Nakon Gimnazije upisao sam Ekonomsko-pravni fakultet, ali na trećoj godini me muzika uhvatila pod svoje i 1976. sam napravio prvi orkestar Lira. Otac je hteo da budem advokat. Tri meseca sam razmišljao kako da mu kažem da neću više da studiram, već da sviram i onda sam mu rekao – govorio je Saša i tvrdio da mu je otac mnogo pomogao i odigrao ključnu ulogu u njegovoj karijeri.
Rano ostao bez oca
Njegov život obeželila je i velika tragedija kada je izgubio oca.
-Imao sam 24 godine kada je tata 1978. poginuo u saobraćajnoj nesreći. Na auto-putu, ispred isključenja za Rumu, na njegov automobil naleteo je ‘mercedes’ zagrebačke registracije. Kada me je majka probudila i saopštila mi šta se desilo, bio sam kao hipnotisan. Posle mučne borbe za život, umro je u bolnici. Ni danas ne znam da li je vozač koji ga je usmrtio završio u zatvoru – rekao je Saša za “Glossy” svojevremno.
Umalo da postane fubaler
Da je nastavio da se bavi fudbalom bio bi jednako uspešan kao što je bio na muzičkoj sceni. Ipak, ljubav prema muzici i harmonici je prevagnula.
– Igrao sam dugo godina u pionirima i omladincima Vojvodine i kad sam napinio 18 godina tada sam morao da se odlučim između daljeg igranja fudbala ili odlaska na muziku. Tada sam već napravio svoj prvi orkestar i tako da sam se odlučio za muziku. I dan danas sam u ovom poslu, a fudbal gledam redovno, i to sve lige– govorio je Saša.
Kako je zavoleo televiziju?
Ljubav prema televiziji došla je spontano.
–Mi smo voleli da gledamo televiziju jer smo bili jedni od retkih u to vreme koji smo imali televizor. U to vreme ko je imao televizor taj je bio baja. Kakav auto! Bilo je fascinantno u ono vreme gledati prenose fudbalskih utakmica, crno bela slika. Tata i ja smo gledali prenos reprezentacije Jugoslavije protiv Grčke, Karasi je dao gol, 4:2, otišli smo na Svetsko prvenstvo. Ma, to je bila fantazija, zaista lepo. Ali nikada nisam mislio da ću ja biti taj koji će se pojavljivati na televiziji i koji će kreirati mnoge emisije. Nisam tada razmišljao o tome– govorio je Saša za Grand.
Nastanak orkestra “Lira”
Kako je isticao, nije mu bilo lako da napravi izbor između fudbala i muzike. Sa 16 je s drugarima osnovao prvi orkestar, ali je muzikom počeo da se bavi 1976. godine kada je osnovao „Lira šou“.
-Znate kako, više su me u to vreme privlačile pevačice nego ovi moji sa kojima sam igrao fudbal. Prvi orkestar koji sam imao zvao se „Lira šou“ i napravio sam ga 1976. godine. Odmah sam doveo dve pevačice Minju Sovilj iz Novog Sada i jednu pevačicu iz Beograda. Ne mogu da se setim ime, ali divno je pevala. Sećam se kada sam napravio prvi aganžman u bašti Hotela ‘Putnik’. Išao sam u Jovinu gimnaziju u Novom Sadu i posle časova, kada sam išao kući prolazio bih pored. Lepo vreme, orkestar napolju svira, a ja sebi kažem: ‘Bože, da li ću ja jednog dana ovde da sviram’. A voleo bih. Onda sam kasnije napravio orkestar i baš mi je tu bio prvi aganžaman u Jugoslaviji. Bilo je u orkestru nas četvoro i dve pevačice- pričao je Popović za Grand.
Otac mu je pomogao da kupi prve instrumente za orkestar, a kada je trebalo da bira između pofesionalnog ugovora s Fudbalskim klubom Vojvodina i muzike izabrao ovo drugo.
Četiri godine kasnije, 1980. se njegovom orkestru pridružila Fahreta Jahić, poznatija kao Lepa Brena, a zahvajujući Milutinu Popoviću Zaharu i pesmi „Čačak, Čačak“ privukli su veliku pažnju publike.
Sa tom numerom snimili su emisiju „Hit parada“, ali njihov snimak nikad nije emitovan na RTS-u.
Prelomni trenutak desio se kada je Milovan Ilić Minimaks u svojoj emisiji, iz zabave puštao snimak njihovog nastupa svojim gostima. Tada je Brena dobila nadimak „Lepa“, a Lira šou je i zvanično postao Slatki greh.
Nakon toga je krenuo njihov vrtoglavi uspeh, a sa bendom imao je i po dva koncerta na dan.
Osnivanje “Granda” i pokretanje projekta “Zvezde Granda”
Nakon raspada “Slatkog greha” Popović se otisnuo u diskografske vode, te je sa menadžerom Rakom Đokićem osnovao “ZAM” produkciju, za koju su izdavali albume mnoga zvučna imena sa domaće folk scene. Nakon Rakine smrti, suvlasnik produkcije “ZAM” postaje njegov brat, sa kojim se Saša ubrzo razilazi i 1998. godine pokreće sa Lepom Brenom diskografsku kuću “Grand”.
Emisija “Grand šou” prvi put je emitovana 3. decembra 1998. godine i ovaj datum se smatra rođendanom ove izdavačke kuće. Prvi album za “Grand” izdao je pevač Mile Kitić.
“Grand” je slovio, dok je Popović bio na čelu produkcije, za jednu od najjačih diskografskih kuća na celom Balkanu, a “Grandovo” muzičko takmičenje “Zvezde Granda” koje su počele sa emitovanjem 2003. godine, ubedljivo najgledaniji i njauspešniji ovakav televizijski format.
Upravo je ovo takmičenje iznedrilo velike zvezde kao što su:Aleksandara Prijović, Milica Todorović, Darko Lazić, Katarina Živković, Kataraina Grujić, Aleksandra Mladenović, Uroš Živković, Rada Manojlović, Bane Mojićević, Tanja Savić i mnogi drugi.
Boba Živojinović mu odao priznanje
Osnivanje “Granda” u početku su pratile brojne teškoće.
Popović je jednom prilikom izjavio da je celokupnu životnu ušteđevinu, koju je stekao baveći se muzikom, izgubio davanjem na štednju u Dafiment banku i da ga je to iskustvo naučilo kako da se bavi biznisom i pametno vodi svoju produkcijsku kuću.
Ja sam imao sreću i nesreću, sreća je bila što sam za partnera imao Bobu i Brenu koji su uložili pare, u to vreme je to bilo milion maraka. Mi smo sredili studio u Braće Stamenković i to je bio prvi respektabilni studio za emisije, tu se snimala ‘Grand parada’, ‘Grand šou’…”, ispričao je Popović jednom prilikom i dodao:
“Nesreća je bila što je taj studio bio samo godinu dana u upotrebi, jer je krajem decembra 1999. godine izgoreo. Imali smo takođe nesreću kada su pevači taman počeli da dolaze kod nas i 24. marta 1999. kreće bombardovanje Jugoslavije i tada smo morali da prekinemo sa emisijama. Od 25. marta do polovine septembra nismo ništa izdavali, a uložili smo velike pare i to je za nas bio veliki udarac. Kada je izgoreo taj studio u Braće Stamenković mi smo se dali u potragu da nađemo studio koji bi odgovarao i našem imenu Grand produkcija. Mnogo mi je pomogao Maksa Ćatović, tadašnji direktor ‘Komune’, koji mi je predložio ovu lokaciju, Avala film, gde se i danas nalazimo.”
Kada je sve izgorelo do temelja, Boba mu je rekao da će napraviti još veći i bolji studio, i tako je i bilo. Od tog momenta njihova produkcijska kuća beleži velike uspehe.
– Nakon par meseci izgoreo nam je studio, sve što smo uložili preko noći je nestalo. I onda je došao kod mene Saša Popović i pitao me šta sad da radimo, a ja sam mu rekao napravićemo još bolji i veći, što se i dogodilo. Moram da odam priznanje Saši, on je napravio medijski sjajnu stvar – istakao je Boba Živojinović.
Buran ljubavni život pod velom tajni
Saša Popović je važio za velikog zavodnika na estradi, ali ostao je dosledan svojoj odluci da nikad ne govori o drugim ljubavima osim Suzane Jovanović.
Uprkos samokritičnom humoru, Popović je imao neosporan šarm. Bio je inteligentan, duhovit i znao je da zabavi društvo. Njegova pozicija na estradi, kao čoveka koji je krojio sudbine mnogih pevača i pevačica, dodatno ga je činila privlačnim. O njemu se pričalo kao o nekome ko je imao mnogo ljubavi pre nego što je pronašao onu pravu.
“Ja znam mnogo toga o estradi. Kad bih ispričao, o tome bi moglo godinama da se piše. Deset godina sam bio u ‘Slatkom grehu’, pa smo onda otvorili ZAM gde smo doveli oko 200 pevača, a kad smo otvorili ‘Grand’, doveli smo 500 pevača. Ne krijem, imao sam mnogo veza, ali o bilo kome pre Suzane neću da pričam”, rekao je.
Jedna stvar za njega je uvek bila jasna – ne bi želeo da povredi Suzanu time što bi otkrivao detalje iz prošlosti. “Ja Suzanu volim, poštujem i nema potrebe da pričam o tim stvarima”, bio je odlučan.
Saša i Suzana su se upoznali 1996. godine, u vreme kada je ona već bila pevačica. Njihova ljubav brzo je planula, a 1998. godine su se venčali. Popović je od samog početka govorio da mu je Suzana donela stabilnost i mir u životu.
Pogledaj fotogaleriju
Venčanje Suzane i Saše Foto: Printscreen Youtube
Gala venčanje Saše i Suzane održano je u hotelu “Interkontinental”, a među zvanicama bio je veliki broj estradnih umetnika. Popovićeva kuma bila je Lepa Brena, a pričalo se da je najupečatljiviji trenutak sa svadbe onaj kada su mladenci i kuma prstima kidali velikog pečenog vola. Takođe se pisalo da je ovo bila jedna od najveselijih estradnih svadbi.
Postao otac u 45. godini
U 45-oj godini Saša je prvi put postao otac, a njegova supruga je nedavno otkrila i kako je reagovao davne 1999. kada mu je saopštila da je trudna. Uskoro je na svet stigla ćerka Aleksandra.
–Mi žene to ne očekujemo, planiramo naravno do nekog trenutka, ali Bog se smeje. Mi smo otišli na more u Italiju u Linjano, i sa nama su bili prijatelji na plaži i kupili su grožđe koje ja inače obožavam. Krećem da jedem i meni muka, nije mi jasno zašto kada ja to obožavam, mislila sam želudac početak čira garantovano-rekla je Suzana u emisiji „Zvezda Granda Specijal“ i dodala:
– Kada smo se vratili, odem ja kod doktorke da mi pregleda želudac. Kreće pregled i ona kreće da se smeje, meni nije jasno šta se dešava. Ona mi kaže da je tu jedna tačkica koja će da se izrodi u bebca i ja još uvek ne razumem i ona mi kaže da sam trudna. Kada sam došla kući i ispričala Saletu on je skakao sa dvoseda na fotelju , ljubio me, grlio. Od silne želje koliko smo to čekali ,digli ruke i kada se desilo nismo znali šta ćemo od sreće.
Pogledaj fotogaleriju
Ćerka Saše Popovića izrasla je u skromnu i vrednu devojku koja nikada nije bila deo skandala Foto: Kurir / Zorana Jevtić, Kurir/ Nemanja Nikolić
Pre Suzane ljubio 2 poznate pevačice
Ali, malo ko zna da je pre Suzane, čuveni estradni brak ljubio još dve pevačice.
– Bilo je i lepih i ružnih trenutaka. Sašina i moja veza je počela slučajno, naši putevi su se u jednom trenutku spojili, pa su se razišli. Ostavila sam ga jer se udvarao drugim ženama – pričala je Neda o njihovom odnosu.
Druga poznata pevačica sa kojom je bio u romansi je Zlata Petrović. A zaslužna za njihovo upoznavanje i muvanje je na neki način Svetlana Ceca Ražnatović.
Naime, oni su se spojili na 18. rođendau Ražnatovićeve, a Saša je Zlati prišao na veoma originalan način i na veoma nestandardnom mestu.
– Krenula sam u toalet, a on za mnom. Zaustavio me je ispred vrata i pohvalio da lepo izgledam, ali da mi nešto fali. Upitam ga šta to meni fali, a on ko iz topa kaže: ‘Da se prezivaš Popović. Razmenili smo brojeve telefona. Bili smo zajedno dve godine. Osećala sam se kao princeza, a Sale je vatra u krevetu– pričala je Zlata ranije.
Kako je otkrio strašnu dijagnozu?
Saša Popović manje od godinu dana je vodio borbu sa rakom želuca, a da boluje od karcinoma je saznao sasvim slučajno – nakon preloma noge.
– U KBC Bežanijska kosa posle preloma noge saznajemo da je bolestan. Pošto noga neće da zaraste, odlazimo kod lekara, radimo rendgen koji ništa ne pokazuje i doktorka Marija Zdravković zahteva da se uradi skener. Uradimo skener i imaš šta da vidiš. Odjednom su se uskomešali doktori, između sebe nešto šu šu šu, ja vidim da nešto nije u redu, ali ni na kraj pameti mi nije da nešto tako mogu da nam kažu. Saleta smeštaju gore na odeljenje u bolničku sobu, ja ostajem u hodniku, ne daju mi da uđem. Tog trenutka me je nešto preseklo, znala sam da nešto nije u redu, da je nešto opasno po sredi. Šest, sedam lekara unutra, ja ne znam šta je, ostala sam sa jednom doktorkom u hodniku i nju sam milion puta pitala zašto ja ne mogu da uđem unutra, šta se dešava iza zatvorenih vrata. Smirivala me je i govorila da će me pozvati. Sale mi je psole ispričao da su ga pitali da li možemo tvojoj Suzani da kažemo, a on im je rekao pa kome ćete reći ako ne mojoj Suzani. Pitali su ga da li ti to želiš, rekao je naravno, pozovite je, niste ni trebali da je stavite u hodnik da čeka nego odmah da bude ovde kada ste meni saopštavali – ispričala je Suzana za “Kurir” i dodala:
– Pozvali su me doktori, ja ulazim unutra i saopštavaju da je karcinom, neuroendokrini karcinom želuca. Tog trenutka nas dvoje smo se samo pogledali i ja mislim da smo isto pomislili ovo nije normalno, da je to neistina, da je to laž, da je greška. Kad smo izašli iz sobe tražila sam da se ponovo uradi snimanje. Doktorka Marija je rekla da nema potrebe, da je skener sve očitao, da imaju doktora koji je sve video, sve se lepo i jasno vidi, da mogu da rade još pet puta, snimak će biti isti. To je bio najgori momenat u mom životu, kada ti se ceo svet sruši, i meni i njemu. To je prosto neverovatno da vam neko to kaže. Slušate priče svaki dan kako su ljudi bolesni. Ali kad to vi sami doživite, ja nisam htela odmah da prihvatim. Prvo smo se isplakali. Prvo je bilo stanje šoka, pa da mozak to sve procesuira. Onda je bilo plakanje, pa sam odjednom skočila i rekla: “Sale, borićemo se. Moramo da se borimo. Borićemo se nas dvoje. Ti si se barem borio ceo život i izborio si se za mnogo toga u životu. Izašao si kao pobednik. Izborićemo se i za ovo”. I onda je krenula borba.
Saša Popović lečio se u Parizu na klinici gde je i preminuo.
Poslednji dani Saše Popovića
Sašina udovica nedavno je iznela potresne detalje o njegovim poslednjim trenucima života. Ona je otkrila da nije imala snage da odmah kaže Saši da mu je došao kraj.
Da je kraj smo znali kada smo otišli da primi zadnju terapiju u Parizu. Bio je ponedeljak, jedva smo ušli u avion. On je već tada teško hodao. U Parizu, kad dođe pacijent u bolnicu, prvo urade analize. Uzme se krv, pa se gledaju parametri, kako stoje stvari. Odmah su videli da nije dobro. Onda su uradili analizu jetre, ne znam čega još iz krvi. Sandra, devojka koja je bila sa nama, koja perfektno govori francuski, stalno je bila sa lekarima u komunikaciji. Nju su pozvali bez mene, van one sobe. Ja sam spavala pored njega sve vreme, znači svake dve nedelje smo išli na terapiju i pored njega sam bila, pored njegovog bolničkog krevata na bukvalno metar, 50 santimetara, kreveti su nam bili jedan do drugog. I Sandru su pozvali doktori da joj to saopšte. Rekli su joj da mora da mi kaže, a onda nas dve zajedno njemu da kažemo da ništa više ne može da se učini. Ja sam bila u sobi dok je ona pričala sa njima – priča Suzana i nastavlja:
– Nisam izlazila napolje i onda je Sandra pokušavala očima nekako da mi da znak da moram da izađem i da budem pred doktorima, da to i meni saopšte. Sale je od tog trenutka osetio sve, da se nešto dešava. I samo je držao mene za ruku: “Nemoj da ideš Sule, gde ćeš Sule sada? Gde si sad pošla? Zašto sad ideš iz sobe? Gde ideš sada? Ko te zove?”. Nisam znala šta da kažem i onda sam rekla: “Sale, moram Aleksandru da okrenem, moram da vidim kući šta se dešava, da li je u redu sve, šta je s detetom, moram da pitam ove naše što rade kući, da li je sve u redu”. To je bio izgovor samo da izađem.
Pevačica je objasnila da nije mogla da kaže Saši da više nema nade.
– Nekako sam se izvukla iz sobe i trenutak kada nas dve stojimo u hodniku ispred vrata, ispred bolničke sobe, i kad oni meni saopštavaju da ja kao supruga moram njemu da kažem da više ne mogu da mu daju terapiju, jer ako bi mu dali terapiju, to bi ga ubilo. A on dolazi onako sav ushićen i sav radostan da primi poslednju terapiju. Mislim, ne zna da je poslednja, nego da primi terapiju i da idemo kući. I ja kažem Sandri da ja ne mogu to da kažem. Ja to ne mogu da kažem. Ne znam kako ćemo i šta ćemo, neka dođu doktori i neka kažu. Ja ne mogu to da kažem, nema šanse. I ona meni kaže: “Suzana, ali moramo. Moramo, ti moraš i ja moram da mu saopštim, a onda će lekari samo da uđu i da potvrde šta je dalje, kakav je proces”. Taj trenutak, da ti čoveku kažeš da je kraj, kao da sam i ja umrla iste sekunde. To je bilo za mene nemoguće. Ja kažem: “Sandra, ti moraš prva da počneš. Ti prva počni, a ja ću nekako da, ne znam da li ću uspeti bilo šta da kažem ili ćeš morati sama”.
Sve je predosetio
Čim je čuo suprugin glas, znao je da je kraj, bio je svestan svega, da nade više nema.
– I ona kreće i kaže: “Sale moj, nije vam dobro jetra. Uopšte vam nije dobro jetra”. On ćuti onako, još je bio svestan. I razuman, još je mogao da nas čuje i da vidi, da priča. Ja ga držim za ruku. Isto to ponavljam za njom, kažem: “Nije ti dobro, ljubavi, jetra i svi parametri u krvi su se poremetili”. Ali i dalje ne mogu da kažem onu reč da je kraj, jer mi smo došli tog ponedeljka u Pariz da primimo tu terapiju, pa da idemo kući. Samo da on dobije terapiju i da odmah krenemo, da jedva čekamo da sednemo u avion i da krenemo kući. I kad sam mu rekla: “Primićeš, ljubavi, neke vitamine, nešto će ti dati, ali terapiju ne mogu dati”, držala sam ga za ruku. On sluša sve, a mislim da je već znao unapred i kaže: “Sule, znam, sve znam. Ovo je kraj”. Bukvalno je on mene tešio u tim trenucima, a ne ja njega. Ja sam tu krenula da plačem. Nisam mogla da se zaustavim uopšte. Više nisam mogla da se obuzdam. Sve vreme mi je govorio: “Nemoj, Sule, da plačeš, moraš da budeš jaka. Moraš da budeš i zbog sebe i zbog dece jaka”. Tog trenutka sam i ja umrla. To je nešto što čovek najgore može da doživi. Da gledate svog najvoljenijeg, oca svoje dece, muža, druga, supruga, koji se rastaje sa dušom i u tim trenucima pokazuje toliku hrabrost i toliku prisebnost da on meni kaže da ja moram da budem jaka i da ja ne plačem. Te njegove reči su me još više dotukle. On zna da ide gore, ali i dalje bira reči kako će da komunicira sa nama. To je nešto neverovatno. I to je bio strašan trenutak.
Suzana je otkrila za “Kurir” i da je Saša primao morfijum kako bi izdržao bolove.
– Tada ulaze doktori i kažu da će mu dati te neke vitamine i morfijum protiv bolova, polako će mu davati neko sredstvo za spavanje. Da ne bi osetio, jer tih zadnja dva ili tri dana su nesnosni bolovi. To ne bi mogao niko da izdrži bez morfijuma i bez tih dodataka. Polako su mu dozirali kroz venu. I on je posle polako tonuo u san. Zadnja dva dana više nas nije ni čuo. Pitala sam doktora pre toga koliko mu je još ostalo. I doktor kaže, jedan, dva ili tri dana najviše.
Ćerka Aleksandra je najgore podnela kada im je Suzana sve saopštila.
– Nju nismo mogli da smirimo. Danijel je nekako i podneo, plakao je, muškarac je. Nju smo na kraju morali da odvedemo u hotel, jer ona dok ga je gledala, dok onaj morfijum nije počeo da deluje i ono sredstvo za spavanje, on je non-stop tražio da ustane iz kreveta. Samo da ustane i da hoda, a nije smeo da ustaje više. Zabranili su doktori. Da se ne bi povredio, da ne bi pao. A tu sam ja bila sve vreme. Tako da smo Aleksandru odveli u hotel. Ostali smo da pored njega dežuramo moj sin Danijel i ja. Sve vreme smo… Ili ja sedim pored njega ili Danijel, na smenu. Danju, noću, danju, noću i taj treći dan, sećam se, ja sam samo uzela telefon, nešto pogledala, da li neku poruku, ne znam. I u tom trenutku, Danijel, koji je non-stop gledao u njega, kaže: “Mama, pa Sale više ne diše”. Kad je to rekao, nekako, kad ste tu sa njim u istoj prostoriji, ali znate da i dalje diše pa mi je nekako, ako mogu da upotrebim tu reč, bilo malo lakše. Ali trenutak kad je rekao da ne diše više, ja sam samo jauknula. I rekla sam ne može biti. Skočila sam, zagrlila sam ga.
Proročanstvo baba Vange
Saša Popović je često govorio o proračanstvu babe Vange, koju je posetio devedesetih kada je bio u Bugarskoj.
Ona mu je rekla da će živeti 86. godina. Nažalost, te godine nije doživeo. Preminuo je u 71. u bolnici u Parizu nakon borbe sa teškom bolešću. U emisiji “Godina sa Suzanom” na Kurir televiziji njegova udovica Suzana Jovanović se dotakla i te teme.
– Mnogo toga što mu je Vanga rekla se zaista obistinilo. Za “Grand” recimo, kupićeš sve pod jednom kapom, ti ćeš biti taj koji će da vodi mnogo ljudi na jednom mestu. On je pitao, pa ko će biti moja žena? “Samo će ti se reći”. To se sećam da sam ga pitala: “Kako si znao da sam baš ja za tebe? Od milion žena koliko si imao, baš si mene izabrao. Mogao si da biraš, mogao si da oženiš koga god si hteo, a izabrao si mene”. Kaže: “Samo mi se reklo”. Prepoznao sam to najčistije i najlepše u tebi, tu tvoju dušu. Onda, znaš mnogo stvari u životu, ono da će izgubiti kod Dafine, da će početi nešto sam da radi, to je pevanje. Puno stvari mu je rekla tačno, a onda sam skoro čula od nekih ljudi, baš kad se ovo sve njemu dešavalo, da Vanga nikada nije nikome htela da kaže tačno vreme i dan smrti. Možda je znala, ne znam, da ne grešim dušu, ali kad neko insistira, ona mu uvek kaže mnogo više godina i mnogo duži period, ali ja lično mislim da samo Bog to zna.
Iza sebe ostavio veliko bogatstvo
Sašina produkcijska kuća, koju je držao zajedno sa Lepom Brenom, postala je jedna od najuticajnijih i najuspešnijih u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. “Grand” je poznat po tome što je lansirao mnoge popularne pevače poput: Cece Ražnatović, Aca Lukas, Jelena Karleuša i mnoge druge.
Procenjuje se da je Popovićevo bogatstvo preko 100 miliona evra. Ovaj iznos je rezultat njegove dugogodišnje karijere u muzičkoj industriji, u kojoj je lansirao mnoge uspešne izvođače, kao i od ogromnih prihoda koje mu donosi najgledanije muzičko takmičenje “Zvezde Granda”.
Saša Popović je, pored svoje karijere u muzičkoj industriji, bio i vrlo aktivan u investiranju u različite oblasti. Njegove investicije nisu bile javno isticane, ali neki od najpoznatijih i najvažnijih poduhvata uključuju:
Restorani i ugostiteljski biznis: Saša Popović je investirao u nekoliko restorana i ugostiteljskih objekata, kako u Beogradu, tako i u drugim gradovima. Njegov poslovni model u ovom sektoru često se povezuje sa luksuzom i visokom klasom, a njegove investicije u ugostiteljstvo su postale vrlo popularne među elitom.
Televizije: Saša Popović je bio povezan sa nekim od najpoznatijih televizijskih kanala u regionu, kao što je TV Grand, koji je pod njegovim vođstvom postao jedan od najgledanijih medijskih kanala, s posebnim naglaskom na muzički sadržaj. Ovo ulaganje je omogućilo Popoviću dodatne izvore prihoda i širenje njegovog medijskog uticaja.
Sportski objekti i investicije: Započeo je i nekoliko investicija u sportske objekte, iako ovi poduhvati nisu bili toliko medijski istaknuti.
Razne druge privatne investicije: Popović je takođe ulagao u razne privatne projekte, uključujući modne marke, i druge sektore koji su povezani sa njegovim interesima u luksuzu i visokim standardima. Njegove investicije su uglavnom bile usmerene na sektore koji omogućavaju stabilan prihod i dugoročne profite, dok je muzika ostala njegov primarni fokus i izvor prepoznavanja.
Šta je Suzana uradila sa imovinom posle Sašine smrti?
Nakon smrti Saše Popovića, njegova supruga i najveći životni oslonac Suzana Jovanović je nasledila veliki deo njegove imovine, koju je godinama sticao kroz uspešnu karijeru. Međutim, pevačica je oduvek isticala da njoj ništa od njegovog bogatstva nije bilo potrebno, već da je najviše cenila što ju je voleo i tretirao kao princezu.
Saletova supruga je, između ostalog, nasledila vilu na Bežanijskoj kosi, brojne stanove i lokale, nekoliko luksuznih automobila čija ukupna vrednost dostiže preko milion evra, jahtu, novac.
Suzani su ostala i 2 stana u Opatiji koje je kasnije prodala, što je, kako je istakla, bilo dogovoreno još dok je Saša bio živ.
“Automobile, neke sam prodala, neke nisam. Prodaću ih, ako to interesuje naciju, jer od dece niko ne vozi te automobile, ne vozim ih ni ja. Deca hoće druge automobile. Bespotrebno mi stoje, samo su rashod. Danas vozim ‘smarta’, tako da meni ni ‘ferari’, ni ‘lamborgini’ nisu potrebni da bih se dokazivala ili bila primećena. Živim za druge stvari koje nemaju cenu – okrenuta sam Bogu i duhovnim vrednostima. Ono što ne može novcem da se kupi, to je za mene najvrednije”, rekla je ona za “Scandal”.
Suzanin i Šašin kum Dejan Ćirković Ćira govorio je da razmišlja i o tome da proda jahtu.
– Nije istina da je Suzana bila u Opatiji nakon Sašine smrti, oba stana koja su bila u vlasništu mog kuma prodata su jednom čoveku iz Beograda. Suzana je sve stvari iznela i donela u Beograd – rekao je Ćira i dodao:
– Cene u Opatiji su nenormalne, sve je poskupelo, a što se tiče jahte i ona je na prodaju, ali nisam siguran da još ima kupca.
Ipak, u Suzaninom vlasništvu su danas vila na Bežanijskoj kosi, više stanova i lokala u Beogradu.
Poznato je da Popović investirao u izgradnju stambenih objekata, a frima pevačice Viki Miljković je ekskluzivni prodavac tih stanova.
Na sajtu njene agencije oglašeno je 280 stanova, 48 lokala i čak 500 parking-mesta, koji su danas u vlasništvu Suzane Jovanović.
Šta se dešava godinu dana nakon Sašine smrti?
Pogledaj fotogaleriju
Sahrana Saše Popovića Foto: ATA Images, Kurir
U nedelju će se navršiti tačno godinu dana, otkako nas je napustio estradni mag, Saša Popović. Nakon Sašinog odlaska, u njihovom domu vladala je tuga, ali su ubrzo saznali najlepšu moguću vest, da snajka Tijana, žena sina Suzane i Saše Danijela Jovanovića, je u drugom stanju.
Taj trenutak izazvao je radost u domu Popovića, a ponosna baka i ako žali što i Saša nije dočekao da postane deka, raduje se ovom trenutku koji s nestrpljenjem isčekuje.
Njihov prijatelj Dejan Ćirković Čira, sada je za medije govorio o stanju u kući porodice Popović.
– Koliko može da joj to bude uteha, ali da. Ja sam joj rekao kako je bar malo Bog pogledao, da joj ublaži malo taj bol. Ima Boga, dao ti unuče, Tijana svaki dan treba da se porodi, može danas, za tri dana, pet… Ali tu je. U principu potrefilo se kad je godišnjica da dobije neku radost. Na jednom mestu ti život uzme, a na drugom da – ispričao je nedavno Ćirković.
Suzana je bila gost u emisiji “Grand specijal” posvećenoj Saši Popoviću i sećanju na njega, a na pitanje novinarke šta joj najviše nedostaje Suzana je uplakana jedva izustila:
– Zagrljaj što ne mogu više fizički da ga osetim….i kad dan prođe uveče kad dođem u sobu naša, prazna je soba – rekla je kroz suze.
Saša Popović je sahranjen 6. marta 2025. godine na Novom bežanijskom groblju u Beogradu u krugu porodice, prijatelja i brojnih kolega sa estrade. Po sopstvenoj želji, sahranjen je u porodičnoj grobnici, a ne u Aleji zaslužnih građana.