…izvadila bocu sa nepoznatom tečnošću i manju staklenu teglu, a zatim se priuljudila ulaznim vratima naše spavaće sobe. Pažljivo je otvorila vrata, ušla unutra na nekoliko minuta, a kada se vratila, u rukama više nije nosila te tegle.
Srce mi je stalo. Pogledao sam u suprugu, koja je sve vreme sedela pored mene dok smo puštali snimak. Umesto šoka ili iznenađenja na njenom licu, videla se samo duboka, turobna nelagoda i pogled spušten u pod.
– Moram da ti priznam… – prošaputala je jedva čujno, dok su joj suze navirale na oči. – Moja majka je ubeđena da nam brak propada zbog nekakve „zle energije“ i crne magije koju nam je neko bacio. Ona… ona nam je mesecima unutra „čistila“ kuću i ostavljala te zaštite i amajlije. Znala sam da dolazi kad nismo tu, ali nisam imala snage da joj se suprotstavim…
Ostao sam nem. Sitnice i novac nisu nestajali zbog krađe – supruga joj je davala novac u tajnosti da bi joj finansirala te rituale, misleći da nam time pomaže. Ali ono što je tašta radila po našoj kući, iza naših leđa, prelazilo je svaku granicu dobronamerne, mada bizarne roditeljske brige.
Šta misliš, kako bi glavni lik trebalo dalje da postupi u ovoj situaciji?