Nakon pola sata na vrata mi je došao njegov otac.
Stajao je ispred mene potpuno blijed i jedva je izgovorio:
„Moram ti nešto reći prije nego što bude kasno.“
Pozvala sam ga da uđe, a on je samo odmahnuo glavom.
„On nije otišao na vjenčanje.“
Zanijemila sam.
„Kako mislite nije otišao?“
Pogledao me pravo u oči i rekao:
„Otišao je od kuće prije vjenčanja. Ostavio je sve. Rekao je da ne može da se oženi njome jer je shvatio da cijelo vrijeme voli tebe.“
Nisam znala šta da kažem.
Tada mi je pružio njegov telefon.
„Ovo je ostavio meni. Rekao je da ti ga dam ako se predomisli i odluči da te potraži.“
Otključala sam telefon i vidjela posljednju poruku koju mi je poslao.
Pisalo je samo:
„Znam da sam sve uništio. Ako mi zatvoriš vrata, prihvatiću. Ali morao sam barem jednom pokušati da ispravim najveću grešku svog života.“
Podigla sam pogled prema njegovom ocu.
A onda sam čula automobil kako se zaustavlja ispred kuće.
Njegov otac je samo tiho rekao:
„On je došao.“
Otvorila sam vrata…
I nisam očekivala osobu koja je stajala ispred mene.