UPLATIO SAM JOJ DUPLO JER ME JE SVAKI DAN ZVALA, A ONDA MI JE SUTRADAN STIGLA PORUKA KOJU NISAM OČEKIVAO
Prije nekoliko mjeseci prodavao sam preko interneta jedan uređaj koji mi više nije bio potreban. Bio je potpuno ispravan kada sam ga poslao i nisam očekivao nikakve probleme. Javila mi se djevojka, dogovorili smo cijenu, poslala je podatke i sve je završeno veoma brzo.
Nekoliko dana kasnije ponovo mi se javila.
Rekla je da nije zadovoljna uređajem i da želi da ga vrati. Nisam želio da se raspravljam. Rekao sam joj da ga pošalje nazad i da ću joj, čim stigne, vratiti novac.
Uređaj je stigao, ali sam baš tih dana imao nevjerovatnu gužvu. Posao, privatne obaveze, trčanje na sve strane… Svaki dan bih sebi rekao da ću joj uplatiti novac čim uhvatim vremena, a onda bih zaboravio.
Ona je, sasvim razumljivo, počela da me zove.
Prvo jednom dnevno, a onda je počela slati i poruke.
„Kada ćete mi vratiti novac?“
„Rekli ste juče.“
„Molim vas, samo mi recite kada ćete uplatiti.“
Danas kada razmišljam o tome, znam da je bila potpuno u pravu. Uređaj je vratila i njen novac je trebalo odmah da bude vraćen.
Ali tada sam bio nervozan zbog potpuno drugih stvari i njeni pozivi su mi postali kap koja je prelila čašu.
Jednog dana ponovo me pozvala dok sam bio usred posla. Izgubio sam živce i rekao joj svašta.
Na kraju sam joj rekao:
„Ako me ostaviš na miru naredna 24 sata, uplatiću ti duplo!“
Sa druge strane je nastala tišina.
„Ozbiljno?“
„Ozbiljno. Samo me nemoj zvati.“
Spustio sam telefon i nastavio da radim.
I zaista, nije me pozvala nijednom.
Sutradan sam otvorio aplikaciju banke. Trebalo je da joj vratim nešto više od sedam hiljada dinara, ali pošto sam dao riječ, uplatio sam joj oko petnaest hiljada.
Pomislio sam da je priča završena.
Ali sljedećeg jutra stigla mi je poruka na Viber.
Bila je od nje.
Očekivao sam obično „hvala“, ali poruka je bila mnogo duža.
Napisala mi je da mi nije toliko dosađivala zbog novca koliko zbog situacije u kojoj se nalazila. Ostala je bez posla i tih nekoliko hiljada dinara joj je bilo potrebno da plati račune i kupi namirnice do kraja mjeseca.
A onda je napisala:
„Ne mogu da uzmem duplo. Dogovor je bio da mi vratite moj novac. Pošaljite mi broj računa da vam vratim višak.“
Pročitao sam poruku nekoliko puta.
Bilo me je sramota.
Ja sam nju prethodnog dana praktično izvrijeđao jer me je „gnjavila“, a djevojka je, iako joj je očigledno svaki dinar bio potreban, željela da mi vrati novac koji nije njen.
Odgovorio sam joj da ništa ne vraća.
Napisao sam:
„Juče sam bio bezobrazan prema tebi iako si bila potpuno u pravu. Rekao sam da ću uplatiti duplo i neka tako ostane. Smatraj da je ostatak moje izvinjenje.“
Nekoliko minuta nije odgovarala.
Onda mi je stigla samo jedna poruka:
„Hvala. Ne zbog novca, nego zato što ste ipak ispali čovjek.“
Ta rečenica me je pogodila više nego da mi je napisala deset stranica.
Od tada mnogo drugačije gledam na ljude koji zovu, pitaju ili insistiraju na nečemu što im pripada. Mi nikada ne znamo šta se dešava sa druge strane telefona.
A tih dodatnih nekoliko hiljada dinara koje sam tada dao naučilo me je lekciji koju vjerovatno nikada neću zaboraviti.