Nakon par minuta mi je prišao i tiho rekao:
„Izvinite… jeste li možda vidjeli jedan crni novčanik? Bio je ovdje, siguran sam. U njemu mi je sve što imam.“
Pogledao sam ga i na trenutak nisam znao šta da kažem.
Onda sam izvadio novčanik iz džepa i pružio mu ga.
Čovjek ga je otvorio, prebrojao novac i pogledao dokumente. Kada je shvatio da ništa ne nedostaje, oči su mu se napunile suzama.
„Ne mogu vam opisati koliko mi ovo znači“, rekao je. „Taj novac je bio za operaciju moje supruge.“
Te riječi su me potpuno presjekle.
Nisam tražio nagradu, ali me je zaustavio prije nego što sam krenuo.
Iz novčanika je izvadio jednu malu fotografiju i rekao:
„Ovo je moja žena. Da ste uzeli novac, ne bih vam zamjerio što ste pomislili na sebe… ali danas ste mi vratili mnogo više od novčanika.“
Tek tada sam shvatio koliko malo treba da čovjek donese odluku koja nekome može promijeniti cijeli život.