Šta se dešava sa ljudskim telom kada temperatura pređe 40 stepeni? Naučnici upozoravaju na ozbiljne posledice
Tokom letnjih meseci temperature širom sveta sve češće prelaze 40 stepeni Celzijusa. Za većinu ljudi to znači traženje hlada, uključivanje klima-uređaja i ispijanje velikih količina vode.
Međutim, kada se organizam duže vreme nalazi na ekstremnoj vrućini, počinje da prolazi kroz niz promena koje mogu biti veoma opasne.
Lekari upozoravaju da visoke temperature ne utiču samo na osećaj nelagodnosti – one mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, pa čak i život.
Organizam pokušava da se rashladi
Ljudsko telo normalno održava temperaturu oko 37 stepeni.
Kada spoljašnja temperatura naglo poraste, organizam uključuje svoje prirodne mehanizme hlađenja.
Pojačava se znojenje, krvni sudovi se šire, a srce počinje brže da radi kako bi rashladilo telo.
Ako su vrućina i vlaga prevelike, ovi mehanizmi više nisu dovoljni.
Srce radi pod većim opterećenjem
Tokom velikih vrućina srce mora da pumpa više krvi prema koži kako bi organizam oslobodio višak toplote.
Zbog toga se puls ubrzava.
Kod zdravih ljudi telo to uglavnom uspeva da podnese, ali kod starijih osoba i ljudi sa srčanim bolestima rizik od komplikacija značajno raste.
Gubitak vode može biti opasan
Znojenjem telo gubi velike količine vode i minerala.
Ako se izgubljena tečnost ne nadoknadi, dolazi do dehidracije.
Prvi simptomi su žeđ, umor, glavobolja i vrtoglavica.
Kasnije se mogu javiti grčevi u mišićima, ubrzan rad srca i pad krvnog pritiska.
Toplotna iscrpljenost
Ako organizam više ne uspeva da se rashladi, može nastati toplotna iscrpljenost.
Osoba oseća jaku slabost, obilno se znoji, može imati mučninu i osećaj da će se onesvestiti.
Ovo stanje zahteva hitno rashlađivanje i unos tečnosti.
Toplotni udar – stanje opasno po život
Najopasnija posledica ekstremnih vrućina jeste toplotni udar.
Telesna temperatura tada može preći 40 stepeni.
Osoba može prestati da se znoji, postaje zbunjena, gubi svest ili dobija grčeve.
Bez hitne medicinske pomoći može doći do ozbiljnog oštećenja mozga, srca i drugih organa.
Ko je najugroženiji?
Najveći rizik imaju:
- starije osobe,
- mala deca,
- trudnice,
- ljudi koji rade na otvorenom,
- osobe sa bolestima srca, pluća ili bubrega.
Njima se posebno preporučuje izbegavanje izlaska tokom najtoplijeg dela dana.
Kako se zaštititi?
Stručnjaci savetuju da se tokom velikih vrućina unosi dovoljno vode, nosi lagana i svetla odeća i izbegava direktno sunce između 10 i 17 časova.
Prostorije treba rashlađivati kada god je moguće, a fizičke aktivnosti obavljati rano ujutru ili uveče.
Jednostavne mere mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih posledica.
Vrućine nisu samo neprijatnost
Ekstremne temperature svake godine odnose hiljade života širom sveta.
Zbog klimatskih promena očekuje se da će ovakvi toplotni talasi biti sve češći.
Upravo zato lekari naglašavaju da upozorenja na visoke temperature treba shvatiti ozbiljno.
Naše telo ima neverovatnu sposobnost prilagođavanja, ali i ono ima svoje granice.
Kada temperatura pređe 40 stepeni, oprez postaje važniji nego ikada.
Izvor: Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i Svetska meteorološka organizacija (WMO).