Pet najvećih toplotnih talasa u istoriji sveta: Vrućine koje su odnele hiljade života
Toplotni talasi danas postaju sve češći i intenzivniji. Svakog leta obaraju se novi temperaturni rekordi, a stručnjaci upozoravaju da ekstremne vrućine predstavljaju jednu od najvećih prirodnih opasnosti za ljude.
Ipak, istorija pamti periode kada su temperature bile toliko visoke da su čitave države bile paralisane, usevi uništeni, a hiljade ljudi izgubile život.
Ovo su neki od najtežih toplotnih talasa ikada zabeleženih.
1. Evropa 2003. godine
Leto 2003. ostalo je upamćeno kao jedno od najtoplijih u istoriji Evrope.
Francuska, Italija, Španija, Portugal i Nemačka danima su beležile temperature iznad 40 stepeni.
Bolnice su bile prepune.
Prema procenama, od posledica ekstremnih vrućina preminulo je više od 70.000 ljudi.
Ovaj događaj promenio je način na koji evropske države planiraju zaštitu stanovništva tokom toplotnih talasa.
2. Rusija 2010. godine
Jedan od najtežih toplotnih talasa pogodio je Rusiju tokom leta 2010.
Moskva je nedeljama bila pod gustim dimom zbog ogromnih šumskih požara.
Temperature su dostizale rekordne vrednosti.
Procenjuje se da je više desetina hiljada ljudi izgubilo život zbog kombinacije ekstremne vrućine i zagađenog vazduha.
3. Indija i Pakistan 2015. godine
U proleće i leto 2015. godine Indiju i Pakistan pogodile su temperature veće od 47 stepeni.
Na ulicama su se topili asfalt i električni kablovi.
Bolnice nisu mogle da prime sve pacijente.
Više od 3.500 ljudi izgubilo je život tokom samo nekoliko nedelja.
4. Kanada i SAD 2021. godine
Malo ko je očekivao da će sever Amerike oboriti temperaturne rekorde.
Međutim, tokom leta 2021. zapad Kanade i severozapad SAD pogodio je takozvani “toplotni kupolasti talas”.
U mestu Liton u Kanadi izmereno je čak 49,6 stepeni Celzijusa, što je bio apsolutni rekord za tu zemlju.
Samo dan kasnije veliki požar gotovo je uništio čitav grad.
5. Kina i Evropa 2022. godine
Tokom leta 2022. godine ekstremne vrućine pogodile su veliki deo sveta.
Kina je beležila temperature iznad 45 stepeni.
Reke su presušivale, hidroelektrane smanjivale proizvodnju, a poljoprivreda trpela ogromne štete.
Istovremeno su brojne evropske zemlje ponovo obarale temperaturne rekorde.
Zašto su toplotni talasi toliko opasni?
Za razliku od oluja ili zemljotresa, toplotni talasi često dolaze postepeno.
Mnogi ljudi potcene njihovu opasnost.
Visoke temperature opterećuju srce, pluća i ceo organizam.
Najugroženiji su stariji ljudi, mala deca i osobe sa hroničnim bolestima.
Upravo zbog toga stručnjaci svake godine upozoravaju na važnost hidratacije, izbegavanja boravka na suncu i rashlađivanja prostora.
Da li će ih biti sve više?
Klimatolozi upozoravaju da će ekstremni toplotni talasi verovatno postajati češći.
Poslednjih godina gotovo svaki kontinent beleži nove temperaturne rekorde.
Gradovi širom sveta ulažu velika sredstva u sadnju drveća, izgradnju zelenih površina i prilagođavanje infrastrukture kako bi ublažili posledice visokih temperatura.
Vrućina kao jedna od najvećih prirodnih opasnosti
Kada se govori o prirodnim katastrofama, ljudi najčešće pomisle na zemljotrese ili uragane.
Međutim, statistike pokazuju da ekstremne vrućine svake godine odnose veliki broj života.
Zbog toga stručnjaci smatraju da će borba protiv posledica toplotnih talasa biti jedan od najvećih izazova u narednim decenijama.
Istorija nas uči da priroda uvek može da nas iznenadi, a najjači toplotni talasi ostaju podsetnik koliko je važno prilagoditi se njenoj snazi.
Izvor: Svetska meteorološka organizacija (WMO), Svetska zdravstvena organizacija (WHO), NASA i NOAA.