A onda je ona podigla pogled i na trenutak samo zanijemila. Nisam znao da li da se smijem ili da pobjegnem nazad u kupatilo. Očekivao sam ljutnju, možda neku ružnu riječ, ali njen izraz lica bio je potpuno drugačiji.
Ustala je sa stolice i samo rekla:
„Stvarno si to uradio?“
Pokušao sam da ostanem ozbiljan, ali sam jedva zadržavao smijeh. Rekao sam joj da sam samo htio da je iznenadim i da dokažem kako ipak postoji nešto što može da je ostavi bez riječi.
Ona me je nekoliko sekundi gledala, a onda se nasmijala.
„Dobro… ovaj put si uspio“, rekla je.
Mislio sam da je priča završena, ali nisam ni slutio da je ona već smislila kako da mi uzvrati.
Nekoliko minuta kasnije vratila se u sobu sa potpuno ozbiljnim izrazom lica i rekla:
„Samo da znaš… ovo ti neću zaboraviti.“
Tada sam shvatio da sam možda napravio veliku grešku.