Sedamdesetih godina prošlog veka, arheolozi su na lokalitetu Gomolava kod Novog Sada otvorili jamu koja je krila 77 skeleta — gotovo svi bili su žene i deca. Dugo se mislilo da je reč o žrtvama epidemije. Nova naučna analiza otkrila je istinu koja je mnogo mračnija i jezivija od svega što su istraživači očekivali.
Na obali Save pronađena jama sa 77 tela — više od polovine bila su deca
Gomolava je arheološki lokalitet koji se nalazi nedaleko od zavoja reke Save, južno od Novog Sada. Kada su istraživači sedamdesetih godina počeli da kopaju po ovom humku, nisu ni slutili šta ih čeka. Na dubini koja je krila istoriju staru skoro tri milenijuma, naišli su na masovnu grobnicu.
Unutra — posmrtni ostaci 77 osoba. Grob je bio star oko 2800 godina. Više od polovine sahranjenih bila su deca mlađa od 12 godina, a ostatak odrasle žene. Ni jednog muškarca.
Na prvi pogled, prizor je podsećao na posledice neke strašne bolesti — epidemije koja je pokosila najmlađe i najranjivije. Kosti su pažljivo položene u plitku kružnu jamu prečnika svega tri metra. Uz tela su pronađeni lični predmeti — narukvice, prstenje, fibule, ukrasi za kosu. Ništa nije opljačkano. Uz kosti su ležale i kosti goveda i ovaca, što je upućivalo na sahranjen obred.
Sve je izgledalo kao tragedija. Niko tada nije pomislio da je reč o zločinu.
Novo istraživanje promenilo je sve — kosti su otkrile užasnu istinu
Pre sedam godina, tim međunarodnih istraživača ponovo je uzeo kosti iz depoa Muzeja Vojvodine u Novom Sadu i podvrgao ih savremenim analizama. Rezultati su objavljeni u prestižnom naučnom časopisu Nature Human Behaviour i odmah izazvali pažnju svetske naučne zajednice.
Bioarheološkinja Linda Fibiger sa Univerziteta u Edinburgu pregledala je svaki skelet pažljivo. Ono što je pronašla preokrenulo je celu sliku. Kod svake pete osobe bile su vidljive povrede na kostima — frakture lobanje, tragovi strela, useci od sečiva. A pošto mnoge smrtonosne povrede uopšte ne ostavljaju traga na kostima, Fibiger je zaključila da su gotovo svi — svih 77 — bili nasilno ubijeni.
Nije bila epidemija. Bio je masakr.
“Očekivali smo da ćemo potvrditi priču o seoskoj zajednici koja je stradala od bolesti”, rekao je arheolog Bari Moloj sa Univerzitetskog koledža u Dablinu. “Umesto toga, otkrili smo nešto što nismo bili spremni da vidimo.”
Genetske analize otkrile još veću misteriju — ovi ljudi nisu ni bili iz istog sela
Kada su naučnici uradili genetske analize, otvorilo se novo, još uznemirujuće pitanje.
Osim jedne majke i njene dve male ćerke, niko od 77 sahranjenih nije bio u međusobnom srodstvu. Da je reč o napadu na jedno selo ili klan, unutar grobnice bi bilo mnogo više krvnih srodnika. Ovde — skoro niko.
Izotopska analiza zuba dala je još jedan šokantan podatak: ovi ljudi nisu odrasli u okolini Gomolave. Tokom detinjstva konzumirali su potpuno različitu hranu, što znači da potiču iz različitih krajeva tadašnje Karpatske kotline.
“Ovi ljudi potiču iz različitih sredina i imali su različite ishrane”, objašnjava genetičarka Miren Iraeta Orbegozo sa Univerziteta u Lozani. “Ne znamo da li su živeli zajedno u trenutku masakra, ali smatramo da su pripadali široj regionalnoj populaciji.”
Dakle — nije napadnuto jedno selo. Žene i deca iz više različitih naseobina ubijeni su na istom mestu, u isto vreme.
Zašto baš žene i deca? Naučnici imaju jeziv odgovor
U praistorijskim društvima, žene i deca bili su dragocen resurs. Simbolizovali su budućnost zajednice — radnu snagu, prenošenje tradicije, opstanak roda. Njihovo ubijanje delovalo je kao potpuno iracionalan potez.
“Reč je o ljudima koji su imali veliku ekonomsku vrednost za zajednicu”, ističe bioarheološkinja Ana Osterholc sa Univerziteta Misisipi.
Upravo zbog toga naučnici veruju da ubojice nisu delovali iz puke osvete ili pohlepe. Iza masakra stajala je poruka.
Grobnica se nalazi na vrhu starog naseljenog humka koji dominira ravničarskim predelom i vidljiv je iz daljine. Tela su pažljivo položena, uz obred i žrtvovanje životinja. Lični predmeti žrtava nisu uzeti.
Moloj smatra da je pokolj imao snažnu ideološku i simboličku dimenziju. Žene i deca bili su namerno odabrani, a njihova tela izložena na uzvišenom mestu kao demonstracija moći — slično javnom uništavanju onoga što je drugima dragoceno, samo da bi se pokazalo da to možeš.
“Time su pokazivali da imaju moć da unište i ono što bi drugima bilo najvrednije”, kaže Moloj.
Fibiger dodaje još jednu dimenziju: “Žene i deca imaju ključnu ulogu u prenošenju tradicije i identiteta. Deca su budućnost svakog društva — a ovde je ta budućnost nasilno prekinuta. To nije bila slučajnost. To je bila strategija.”
Vreme velikih nemira — ko je mogao da stoji iza masakra?
Grobnica datira iz perioda koji je za Karpatsku kotlinu bio izuzetno buran. Zajednice su tada eksperimentisale sa stočarstvom i poljoprivredom, podizale su prva utvrđena naselja i borile se za teritoriju i resurse.
Gomolava i okolina reke Save bile su u to vreme granična zona između različitih grupa koje su koristile prostor na drugačije načine.
“Izgleda da je reč o tački sukoba između različitih načina korišćenja prostora”, kaže Moloj.
Prema najuverljivijem scenariju, ljudi koji su bežali od nemira u drugim delovima regiona presretnuti su kod Gomolave i pobijeni od strane rivalske grupe. Ali arheolog Mario Gavranović iz Austrijskog arheološkog instituta upozorava da ni to objašnjenje nije potpuno.
“Ovo ne liči na klasično pogubljenje neprijatelja ili rivalske zajednice”, kaže on. “Da je cilj bio samo uklanjanje rivalske grupe, to se ne bi radilo na ovaj način — sa obredom, sa ostavljenim nakitom, na tako istaknutom mestu.”
Ko su bili počinioci, odakle su došli i šta se tačno desilo tog dana pre 2800 godina — to nauka još uvek ne može sa sigurnošću da odgovori. Ali jedno je sada jasno: pod zemljom Vojvodine skrivala se jedna od najstarijih i najtamnijih priča o organizovanom nasilju na ovim prostorima — i tek sada, zahvaljujući modernoj nauci, počinjemo da je razumemo.
Izvor: Kurir / Stil