Mnogi faktori mogu prouzrokovat privremenu ili trajnu ćelavost kod muškaraca. Na primer, infekcija kože temena, razne bolesti, hemijska kozmetika, medikamenti, težak slučaj peruti ili seboreje, loša cirkulacija, neuravnotežena ishrana.

Ali, 90% slučajeva pripisuje se onome što lekari zovu “androgenetska ćelavost”. U tim slučajevima prvo se kosa povlači sa slepočnica, potom se crta kose povlači sve više i više dok teme ne oćelavi potpuno. U težim slučajevima žrtvi ostaje samo tanušan polukružni venac kose.

Uzroci muške ćelavosti koji se obično spominju su: starost, naslednost i muški hormoni. Ali sve donedavno naučnici nisu znali zašto ti faktori uzrokuju da teme oćelavi? Čini se da je švedski naučnik, doktor Lars Engstrand iz instituta Karolinska u Stockholmu, pronašao odgovor.

Kako nastaje ćelavost?

Kod muškaraca i žena, objašnjava doktor Engstrand, fina membrana kože vlasišta glatka je i gipka tokom mladosti. Ona kod žena i ostaje takva. Ali, muški hormon koji je odgovoran za sekundarne polne značajnosti muškaraca, kao što su mutiranje, rast brade i  dlaka po telu, prouzrokuje i iscrpljenost membrane kože vlasišta.

To otežava krvotok u sićušnim kapilarama smeštenim na membrani, koje opskrbljuju dlake i folikularne kesice neophodnim hranjivim materijama, neophodnim za rast kose. Zbog tog iscrpljivanja, folikularne kesice propadaju tokom godina, potom atrofiraju i na kraju dovode do ćelavosti.

Doktor Engstrand ističe da su i starost, naslednost i dugotrajna mentalna ili emocionalna napetost takođe faktori koji utiču na sklonost tom iscrpljivanju membrane kože vlasišta.

Nutricionisti tome dodaju i prehrambene nedostatke.

Taj švedski naučnik  oprobao je svoju teoriju o nedovoljnom krvotoku u korenu kose obavivši više od 1.000 operacija na oćelavljenoj koži, uklonivši pritisak na kapilare i omogućivši tako življi rast kose, čak i na dotad posve ćelavim područjima.

Šta možemo učiniti?

Osim hirurških mogućnosti, naučnici danas uglavnom misle da je tendencija prema ćelavosti nepovratna i da su vlasi koje padnu izgubljene zauvek. Ali  nedavno prikupljeni podaci koje su predstavili savremeni nutricionisti, biohemičari i endokrinolozi, ukazuju na to da se zdravlje kože vlasišta, krvotok u korenu kose i kvaliteta krvi koja je hrani, može znatno poboljšati dobro smišljenom ishranom.

Dijeta koja može pomoći rastu vaše kose

Za doručak jedite

– 2 jaja (naoko ili pečena)

– 1 tost od hleba obogaćenog belančevinama, namazanog paštetom od sojinog lecitina

– 1 čaša mešavine sirovih pšeničnih klica i zdrobljenog suncokretova semenja

– 1 sezonsko voće

– 4 tablete vitamina B-kompleksa (pojačana doza)

– riblje ulje u količini dovoljnoj za 25.000 internacionalnih jedinica (I. U.) vitamina A

– 100 I. U. vitamina E

– 2 tablete gvožđa i koncentrata jetre

– 2 tablete multivitamina i minerala.

Ručak

– 1 porcija krtog mesa, piletine ili ribe

– 1 ili 2 komada zelenog povrća

– zelena salata ili beli sir

– 1 sirovo sezonsko voće

– svi vitamini kao i za doručak, osim vitamina A, koji se uzima samo jednom dnevno.

Večera

– gotovo isto što i za ručak, s drugim mesom i povrćem

– isti vitamini kao za doručak i ručak (bez vitamina A)

– potrebne su dve supene kašike ulja dnevno, jedna kašika ulja od pšeničnih klica i jedna kašika bilo kakvog biljnog ulja, kao što je sojino ulje, ulje od suncokretovog semenja ili neko drugo.

Razne dodatne namirnice, koje se uzimaju pre obroka, posle obroka ili između obroka, potrebno je pomešati s voćnim sokom ili na bilo koji drugi način.

Kad god možete, pijte sok od šargarepe.

Ponekad je potrebno piti komplekse vitamina B od dva različita proizvođača kako biste bili sigurni da ih uzimate dovoljno, a potrebni su vam i oni iz pšeničnih klica i ostalih izvora.

Izvor: kucnilekar.com