„…ovo je detektor pokreta i dima koji je povezan sa centralnim alarmnim sistemom kućišta! Pokrili ste mu senzore i sistem je signalizirao opasnost od požara, zbog čega sam morao da dođem usred noći!”
Gledali smo ga u šoku dok je stajao na vratima, zadihan i sa ključevima u ruci. Ali, dok je urlao na nas, primijetila sam nešto neobično: njegov pogled nije bio usmjeren na nas, već panika u njegovim očima nije djelovala kao gnjev vlasnika kojem je ugrožena imovina. Ruke su mu drhtale, a pogled mu je neprekidno bježao prema maloj crnoj kutiji na plafonu — onoj istoj koju je moj muž Marko prekrio peškirom.
Marko se polako pridigao iz kreveta, ostajući smiren. „Ako je to samo detektor dima, zašto stakleni dio ima sočivo kamere i mali plavi snop koji treperi svakih nekoliko sekundi? I zašto je povezan na zaseban kabl koji vodi direktno u vašu zaključanu ostavu u hodniku?”
Vlasnik, koji se predstavio kao Goran kada smo se prijavili, nakratko je zaćutao. Lice mu je u sekundi posivjelo. „Nemate vi pojma o čemu pričate. Ovo je privatan posjed. Ako vam se ne sviđa, kupite stvari i gubite se odmah, inače zovem policiju!”
„Slobodno pozovite policiju”, rekla sam dok sam već držala telefon u rukama, pretvarajući se da snimam čitav razgovor. „A mi ćemo u međuvremenu poslati ove snimke i fotografije direkciji Airbnb-a i inspekciji.”
Tada se situacija potpuno preokrenula. Goran je napravio korak naprijed, pokušavajući da istrgne peškir i napravi scenu, ali Marko mu je stao na put. U tom trenutku napetosti, iz hodnika se začuo tihi zvuk — kratak ‘bip’ iz zaključane ostave pored ulaznih vrata. Goran se naglo okrenuo, vidno uznemiren, i bez riječi istrčao iz spavaće sobe, zaključavajući vanjska vrata apartmana za sobom!
Ostali smo zarobljeni unutra.
Panika nas je obuzela na trenutak, ali znali smo da moramo reagovati brzo. Marko je uzeo peškir, skinuo plastični poklopac uređaja sa plafona i ugledao ono čega smo se najviše plašili: unutra se nalazila mikrokamera povezana na memorijsku karticu i predajnik za prenos uživo.
Odmah sam pozvala lokalnu policiju i objasnila da smo zaključani u iznajmljenom stan i da smo pronašli skrivenu kameru. Dok smo čekali patrolu, iz hodnika su se čuli ubrzani koraci i zvuk sklanjanja stvari — Goran je panici pokušavao da ukloni opremu iz ostave i pobegne prije nego što stigne policija.
Nakon dvadesetak minuta, policijska patrola je stigla pred zgradu. Pošto Goran nije htio da otvori glavna vrata, policajci su morali reagovati i primorati ga da otključa apartman. Kada su ušli, pregledali su spavaću sobu i spornu kameru. Policijski službenik je ubrzo potvrdio naše sumnje — uređaj uopšte nije bio detektor dima, već nelegalna oprema za tajno snimanje.
Ubrzo je izvršen pretres ostave u kojoj je pronađen čitav računarski sistem, hard-diskovi i serveri sa stotinama sati snimaka prethodnih gostiju. Goran je priveden na licu mjesta zbog neovlaštenog snimanja i narušavanja privatnosti.
Iste noći smo napustili apartman i otišli u hotel. Sljedećeg jutra obavijestili smo korisničku podršku Airbnb-a, koja je odmah trajno suspendovala njegov profil, pokrenula internu istragu i obezbijedila nam puni povrat novca uz pokrivanje svih dodatnih troškova.
Ovo iskustvo nas je naučilo jednoj stvari: od tada, prva stvar koju uradimo kada uđemo u bilo koji iznajmljeni smeštaj jeste detaljan pregled svakog ugla, utičnice i detektora na plafonu.