…sam pronašla…
U hodniku je stajala njegova jakna, a na stolu telefon koji je neprestano svetleo. Prišla sam bliže i videla poruku koja me je potpuno zaledila.
„Nemoj ga tražiti. Ako si već u stanu, pogledaj ispod kreveta.“
Nisam mogla da verujem šta čitam. Pogledala sam prema sobi i polako otvorila vrata.
Ispod kreveta nije bilo nikoga.
Ali tamo je bila jedna stara kutija sa fotografijama.
Na prvoj fotografiji bila je moja komšinica sa svojim sinom. Na drugoj je bio isti čovek kog nikada ranije nisam videla.
A onda sam ugledala fotografiju na kojoj sam bila ja.
Nisam imala pojma ko me je fotografisao.
Okrenula sam fotografiju i na poleđini je pisalo samo:
„Ona još uvek ne zna šta se dogodilo te noći…“
Tada sam začula ključ u bravi.
Neko se vraćao u stan.