Pre sedamnaest godina Marina i Igor izgovorili su sudbonosno „da“. Njihova ljubav trajala je još od srednjoškolskih dana, a mnogi su ih smatrali savršenim parom. Prve godine braka bile su ispunjene srećom, međusobnim poštovanjem i zajedničkim planovima za budućnost. Vremenom su dobili tri ćerke, a Marina je verovala da je njihova porodica potpuna.
Međutim, iza zatvorenih vrata počeli su da se gomilaju problemi. Igor nikada nije krio da priželjkuje sina, a sa svakom novom trudnoćom njegova očekivanja su rasla. Kada je Marina na svet donela i treću ćerku, nešto se u njihovom odnosu nepovratno promenilo. Umesto da uživa u porodici koju je imao, Igor je postajao sve hladniji i udaljeniji.
Ćerkama gotovo da nije posvećivao pažnju. Njihovi uspesi, problemi i svakodnevne radosti za njega su postajali nevažni. Devojčice su odrastale osećajući očevu ravnodušnost, dok je Marina pokušavala da održi privid porodične harmonije. Istovremeno, Igor je počeo da razvija sumnje i prema supruzi. Bez ikakvih dokaza optuživao ju je za prevaru, tvrdeći da nijedna od njihovih ćerki ne liči na njega.
Vremenom su njegove optužbe postajale sve češće i agresivnije. Rasprave su se pretvarale u svađe, a nepovrenje je potpuno potisnulo ljubav koja ih je nekada spajala. Na kraju je Igor izneo zahtev koji je Marinu duboko povredio – insistirao je da urade DNK test kako bi dokazao svoje sumnje.
Marina je dugo razmišljala o tome. Nije želela da učestvuje u njegovim optužbama, ali je shvatila da će jedino tako stati na kraj godinama ponižavanja i sumnji. Ipak, odlučila je da mu ispuni želju na svoj način, ne sluteći da će rezultati potvrditi mnogo bolniju istinu od one koju je Igor očekivao.
Kada su rezultati stigli, Marina je sedela za kuhinjskim stolom držeći kovertu u rukama. Znala je da će sadržaj papira promeniti sve.
– Moramo da razgovaramo – rekla je čim je Igor ušao u kuću.
– O čemu? – upitao je skidajući cipele.
– O rezultatima testa.
– Kakvog testa?
– Uradila sam DNK analizu.
Igor je zastao. Na njegovom licu smenjivali su se zbunjenost i radoznalost. Uzeo je kovertu i počeo da čita dokumenta. Kako je prelazio pogledom preko redova, izraz njegovog lica postajao je sve mračniji.
– Šta je ovo? – promuklo je izustio.
– Pročitaj pažljivo.
Nekoliko trenutaka u prostoriji je vladala potpuna tišina. Zatim je Igor naglo ustao.
– To znači da nijedna od njih nije moja! – povikao je pokazujući prema dečjim sobama.
Bes ga je potpuno obuzeo. Počeo je da optužuje Marinu da ga je godinama lagala i da je decu dobila sa drugim muškarcem. Njegov glas postajao je sve glasniji, a uvrede sve teže.
– Ko je njihov otac? Reci mi! – vikao je.
U tom trenutku iz hodnika se začuo zvuk koraka. Najstarija ćerka Katja izašla je iz sobe privučena galamom.
– Mama, tata, šta se dešava?
Umesto odgovora, Igor je pogledao ćerku očima punim gneva.
– Ispostavilo se da nisi moja ćerka – rekao je hladno.
Devojka je ostala bez reči. Ubrzo su se pojavile i mlađe sestre, Olesja i Polina, uplašene zbog vike koja je odzvanjala kućom. Marina je pokušala da ih zaštiti i pošalje u sobe, ali Igor nije želeo da ćuti.