Sedam godina sam u braku i varam muža: Najbolja prijateljica me osuđivala, a onda sam joj priznala s kim ga zapravo varam
Udata sam sedam godina i već dugo varam svog muža.
Znam kako to zvuči.
Ne očekujem da me neko opravdava niti tvrdim da je ono što radim ispravno. Ali godinama sam sebi ponavljala da imam razlog.
Moj muž je dobar čovjek.
Vrijedan je, pažljiv i nikada me nije prevario, barem koliko znam. Problem između nas od samog početka bila je intimnost.
Prije braka nisam imala mnogo iskustva.
Vaspitana sam prilično tradicionalno i željela sam ozbiljnu vezu. Kada sam upoznala Nikolu, djelovao mi je kao čovjek sa kojim mogu provesti život.
Tek kada smo počeli živjeti zajedno shvatila sam koliko se naše potrebe razlikuju.
Pokušavala sam razgovarati sa njim.
Predlagala sam da poradimo na bliskosti, da otvoreno pričamo o tome šta nam prija i šta možemo promijeniti.
Ali Nikola bi se svaki put povukao.
Doživljavao je svaki razgovor kao kritiku.
Poslije nekoliko godina prestala sam pokušavati.
A onda sam napravila ono što sam se zaklela da nikada neću uraditi.
Prevarila sam ga.
Prvi put sam osjećala ogromnu krivicu.
Rekla sam sebi da se nikada neće ponoviti.
Ponovilo se.
Vremenom sam počela voditi dva potpuno različita života.
Kod kuće sam bila supruga.
Izvan kuće imala sam tajnu za koju sam vjerovala da niko ne zna.
Jedina osoba kojoj sam priznala bila je moja najbolja prijateljica Jelena.
Poznajemo se još iz srednje škole.
Kada sam joj prvi put rekla da varam Nikolu, bila je zgrožena.
„Ako ti brak ne odgovara, razvedi se.“
Pokušavala sam joj objasniti.
„Nije tako jednostavno. Volim ga.“
„Ako ga voliš, onda mu ovo ne radiš.“
Stalno smo se vrtjele u krug.
Ona nije znala najvažniji dio priče.
Nije znala sa kim ga varam.
Mjesecima sam izbjegavala da joj kažem ime.
Svaki put kada bi me pitala, promijenila bih temu.
A onda smo se jedne večeri ozbiljno posvađale.
Rekla mi je da sam sebična i da Nikola zaslužuje da zna istinu.
Pukla sam.
„Tebi je lako da pričaš.“
„Zašto bi meni bilo lako?“
„Zato što ne znaš cijelu priču.“
Pogledala me.
„Onda mi je ispričaj.“
Dugo sam ćutala.
A onda sam izgovorila ime.
„Sa Dejanom.“
Jelena je problijedjela.
Dejan je bio Nikolin najbolji prijatelj.
Poznavali su se još od djetinjstva.
Bio nam je kum na vjenčanju.
Jelena je nekoliko sekundi samo gledala u mene.
„Ti se šališ.“
Odmahnula sam glavom.
Tada je ustala od stola.
„Ovo više nije samo prevara.“
Znala sam da je u pravu.
Sve je počelo potpuno bezazleno.
Dejan je često dolazio kod nas.
Jedne večeri Nikola je ranije zaspao, a nas dvoje smo ostali razgovarati.
Požalila sam mu se na brak.
To je bila prva greška.
On mi je priznao da je odavno primijetio da nisam srećna.
Nekoliko sedmica kasnije dogodio se prvi poljubac.
Poslije toga više ništa nije bilo isto.
Najgore od svega bilo je što je Nikola Dejana volio kao brata.
Ponekad bi nas troje sjedili za istim stolom, a meni bi bilo muka od same sebe.
Jelena je nakon mog priznanja rekla:
„Ili ćeš mu ti reći ili ću ja.“
Molila sam je da se ne miješa.
Dala mi je sedam dana.
Četvrtog dana Nikola je došao kući ranije nego obično.
Sjeo je za sto i stavio telefon ispred mene.
Na ekranu je bila fotografija.
Dejan i ja.
Neko nas je fotografisao dok smo izlazili iz njegovog stana.
Osjetila sam da mi se noge odsijecaju.
„Koliko dugo?“ pitao je.
Nisam više imala gdje pobjeći.
Rekla sam istinu.
Očekivala sam viku.
Umjesto toga, Nikola je samo pitao:
„Zašto baš on?“
To pitanje me je pogodilo više od svega.
Mogla sam pokušavati objasniti nezadovoljstvo našim intimnim životom koliko sam htjela.
Ali ništa nije moglo objasniti zašto sam izabrala njegovog najboljeg prijatelja.
Nikola je iste večeri otišao.
Brak nam se raspao.
A ubrzo sam izgubila i Dejana.
Čovjek zbog kojeg sam rizikovala sve rekao mi je da „nije spreman za ozbiljnu vezu“.
Tada sam shvatila koliko sam sebi godinama lagala.
Nisam „morala“ da varam.
Mogla sam razgovarati sa mužem, insistirati da zajedno pokušamo riješiti problem, predložiti bračno savjetovanje ili, ako ništa nije uspijevalo, otići iz braka.
Umjesto toga izabrala sam tajni život.
Danas više nisam ni sa jednim od njih.
Jelena je ostala uz mene, ali mi je rekla nešto što nikada nisam zaboravila:
„Problem u vašem braku možda nije bio tvoja krivica. Ali način na koji si odlučila da ga rješavaš jeste bio tvoj izbor.“
Boljelo je.
Ali bila je u pravu.
Godinama sam sebi govorila da varam jer mi muž ne može pružiti ono što mi treba.
Tek kada sam izgubila brak shvatila sam da nezadovoljstvo može objasniti nečije postupke.
Ne može ih automatski opravdati.