Holesterol je voštana supstanca koju proizvodi jetra. Sličan je mastima i od vitalnog je značaja za izgradnju ćelija, pravilan rad hormona i stvaranje vitamina D. Stručnjaci kažu da je holesterol ključan činilac lipidnog statusa i sastavni deo tela, bitan za normalan rad svake ćelije.
Normalne vrednosti ukupnog holesterola trebalo bi da budu manje od 5,2 mmol/L, granično rizične od 5,2 do 6,2 mmol/L, a visoko rizične iznad 6,2 mmol/L. Holesterol je jedna od najispitivanijih supstanci, ali i ona koju često prate naučno nepotvrđeni mitovi.
Sav holesterol je loš
Činjenica:
Organizmu je potrebna određena količina holesterola kako bi normalno funkcionisao, s tim da ga ponekad može biti i previše. Ukupan nivo holesterola predstavlja zbir nekoliko vrsta, uglavnom LDL holesterola (lipoprotein niske gustine) i HDL holesterola (lipoprotein visoke gustine).
Problemi nastaju kada ima previše LDL holesterola, koji je najčešće odgovoran za stvaranje naslaga koje mogu začepiti arterije. HDL se smatra „dobrim“ holesterolom jer može pomoći u uklanjanju LDL holesterola iz krvotoka.
Za povišen holesterol kriva je hrana bogata holesterolom
Činjenica:
Američko udruženje za srce preporučuje unos manje od 300 miligrama holesterola dnevno putem hrane, ali se ispostavilo da su zasićene masti veći problem.
A šta je sa jajima? Jedno veliko jaje sadrži oko 186 miligrama holesterola i samo 1,6 grama zasićenih masti, odnosno oko 8 odsto preporučene dnevne granice, tako da se jaja mogu konzumirati u umerenim količinama.
Ishrana bez masti je najbolja ishrana
Činjenica:
Kada je reč o mastima, nije sve ili ništa. Masti su potrebne organizmu, ali je važno izabrati pravu vrstu.
Najbolji izbor su nezasićene masti, koje mogu biti polinezasićene, poput onih u orasima, semenkama suncokreta, lanenom semenu i masnoj ribi, ili mononezasićene, poput maslinovog ulja i avokada.
Zamena zasićenih masti nezasićenim može pomoći u snižavanju visokog nivoa LDL holesterola i poboljšanju zdravlja srca.
Možete da jedete šta god želite ako uzimate lekove za holesterol
Činjenica:
Kontrola holesterola i sprečavanje komplikacija, poput srčanih bolesti i moždanog udara, zahtevaju više koraka. Lekovi su samo jedan deo terapije.
Važno je pridržavati se zdrave ishrane za srce, čiji su sastavni deo voće, povrće i integralne žitarice bogate vlaknima, kao i namirnice sa nezasićenim mastima, poput masne ribe, orašastih plodova, semenki i maslinovog ulja.
Mršave osobe ne mogu da imaju visok holesterol
Činjenica:
Povišen holesterol može imati svako. Faktori rizika uključuju nedovoljnu fizičku aktivnost, nekvalitetnu ishranu i nasledna stanja, poput porodične hiperholesterolemije.
Iako je visok holesterol češći kod osoba sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću, čak i nekoliko kilograma iznad idealne težine može povećati rizik.
Samo stariji od 35 godina bi trebalo da proveravaju holesterol
Činjenica:
Nivo holesterola trebalo bi proveravati svakih pet godina od detinjstva do srednjih godina.
Muškarci između 45. i 65. godine i žene između 55. i 65. godine trebalo bi da kontrolišu holesterol na svakih godinu do dve. Nakon 65. godine kontrola se preporučuje jednom godišnje.
Ako imate povišen holesterol, možda će biti potrebno češće testiranje kako bi se proverilo da li lekovi i promene životnih navika daju rezultate.
Jedino odrasle osobe mogu da imaju visok holesterol
Činjenica:
Trenutni podaci pokazuju da oko 7 odsto dece uzrasta od 6 do 19 godina ima povišen holesterol. Faktori rizika kod dece isti su kao i kod odraslih: nezdrava ishrana, nezdrava telesna težina i porodična istorija povišenog holesterola i srčanih bolesti.
Deca koja imaju neki od ovih faktora rizika trebalo bi da provere nivo holesterola već od druge godine života.
Povišen holesterol uglavnom pogađa muškarce
Činjenica:
Pre menopauze žene mogu imati izvesnu zaštitu od visokog holesterola zahvaljujući estrogenu, ali i mlađe žene mogu imati zabrinjavajuće vrednosti holesterola.
Nakon menopauze nivo holesterola može da se promeni, čak i ako ranije nije predstavljao problem.
Iako se bolesti srca kod žena obično javljaju kasnije nego kod muškaraca, one su vodeći uzrok smrti kod žena. Kontrola holesterola ključna je za zdravo srce.
Visok HDL može da popravi visok LDL
Činjenica:
Visok nivo HDL holesterola jeste dobra stvar, ali ne može da poništi posledice visokog LDL holesterola ili ukupnog holesterola.
Naučnici su nedavno otkrili da postoje različite vrste HDL holesterola i da ne snižavaju sve one ukupni rizik. Postoje i novi načini merenja LDL holesterola koji mogu biti precizniji i ne zahtevaju prethodno gladovanje.
Sve se svodi samo na ishranu
Činjenica:
Ishrana nije jedini faktor životnog stila na koji treba obratiti pažnju.
Druge promene takođe mogu pomoći u kontroli holesterola. Ako pušite, prestanak pušenja može pomoći u povećanju „dobrog“ HDL holesterola.
Fizička aktivnost takođe ima pozitivan efekat. Preporučuje se oko 30 minuta vežbanja većinu dana u nedelji. Ako imate višak kilograma, gubitak telesne težine može dodatno pomoći.
Nije problem preskočiti jednu dozu statina
Činjenica:
Statini mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti za oko 25 odsto, ali oko 50 odsto pacijenata ih uzima nepravilno i povećava rizik od komplikacija.
Kao što ne možete „osetiti“ visok holesterol, možda nećete odmah primetiti ni koristi od lekova, ali to ne znači da oni ne deluju.
Lakše je razviti svakodnevnu naviku ako lek uzimate u isto vreme svakog dana. Ako zaboravite dozu, nastavite redovno sledećeg dana. Ako vam lek izaziva neželjena dejstva, razgovarajte sa lekarom umesto da samostalno preskačete terapiju.