Kako su ljudi preživljavali najveće vrućine pre nego što su izmišljeni klima-uređaji?
Danas je teško zamisliti leto bez klima-uređaja, ventilatora i rashlađenih prostorija. Kada temperature pređu 35 ili 40 stepeni, mnogi jedva izlaze iz kuće. Međutim, pre samo stotinak godina klima-uređaji nisu postojali, a ljudi su ipak uspevali da prežive i mnogo toplija leta.
Kako su se rashlađivali drevni Egipćani? Kako su Rimljani podnosili letnje žege? I koje trikove su koristili ljudi širom sveta mnogo pre moderne tehnologije?
Odgovori su iznenađujući.
Debeli zidovi koji čuvaju hladnoću
Jedan od najstarijih načina zaštite od vrućine bila je posebna gradnja kuća.
U mnogim pustinjskim krajevima zidovi su građeni od kamena ili ćerpiča i bili su veoma debeli.
Tokom dana upijali su toplotu, ali nisu dozvoljavali da ona brzo prodre u unutrašnjost.
Zbog toga su prostorije ostajale prijatno hladne čak i kada je napolju bilo više od 40 stepeni.
Mnoge stare kuće na Mediteranu i danas koriste isti princip.
Egipćani su hladili vazduh mokrim tkaninama
Stari Egipćani imali su veoma jednostavan, ali efikasan trik.
Na prozore su kačili mokre lanene tkanine.
Kada bi vetar prolazio kroz njih, voda je isparavala i rashlađivala vazduh koji je ulazio u prostoriju.
Na sličnom principu danas rade pojedini savremeni rashladni sistemi.
Rimljani su koristili vodu kao prirodnu klimu
Stari Rimljani bili su poznati po svojim akvaduktima.
U bogatijim vilama hladna voda prolazila je kroz posebne kanale ispod podova ili pored zidova.
Na taj način prostorije su bile prijatnije čak i tokom najvećih letnjih vrućina.
Rimske fontane i bazeni nisu služili samo za ukras, već su doprinosili rashlađivanju okoline.
Život se prilagođavao suncu
U mnogim toplim krajevima sveta ljudi nisu radili tokom najtoplijeg dela dana.
Poslovi su obavljani rano ujutru ili predveče.
Sredinom dana svi bi se povlačili u hlad ili u kuće.
Ovaj običaj postoji i danas u pojedinim mediteranskim zemljama.
Bele kuće nisu slučajnost
Ako pogledate sela u Grčkoj ili na drugim mediteranskim ostrvima, primetićete da su mnoge kuće okrečene u belo.
Razlog je veoma jednostavan.
Bela boja odbija veliki deo Sunčevih zraka i manje se zagreva od tamnih površina.
Zbog toga unutrašnjost ostaje znatno prijatnija.
Vetrotornjevi – drevni klima-uređaji
U Persiji su još pre više od dve hiljade godina građeni posebni vetrotornjevi.
Njihova svrha bila je da hvataju i usmeravaju povetarac u unutrašnjost kuća.
Kada bi vazduh prolazio preko vode u podrumima, dodatno bi se hladio.
Mnogi stručnjaci smatraju da su upravo vetrotornjevi bili preteča današnjih klima-uređaja.
Voda je bila najveći saveznik
Ljudi su često boravili u blizini reka, bunara ili fontana.
Dvorišta su bila puna drveća koje je pravilo prirodan hlad.
Čak su i gradovi projektovani tako da uske ulice pružaju što više senke tokom dana.
Priroda je bila najbolji način za borbu protiv letnje žege.
Šta možemo naučiti od starih civilizacija?
Iako danas imamo moderne klima-uređaje, mnogi drevni trikovi i dalje su korisni.
Debeli zidovi, prirodna ventilacija, hladovina, drveće i svetle fasade koriste se i u savremenoj arhitekturi.
To pokazuje da su ljudi još pre nekoliko hiljada godina veoma dobro razumeli kako da se prilagode ekstremnim temperaturama.
Mudrost koja traje hiljadama godina
Savremena tehnologija znatno nam je olakšala život, ali mnogi načini rashlađivanja koje danas koristimo zapravo imaju korene u drevnim civilizacijama.
Egipćani, Rimljani, Persijanci i mnogi drugi narodi uspeli su da pronađu jednostavna, ali genijalna rešenja za život na velikim vrućinama.
Možda upravo zato njihove ideje i danas inspirišu arhitekte širom sveta.
Dok se ovog leta borimo sa visokim temperaturama, zanimljivo je znati da su ljudi i bez klima-uređaja uspevali da pronađu način da im vrućina bude mnogo podnošljivija.
Izvor: Smithsonian Magazine, Encyclopaedia Britannica, UNESCO i istorijski izvori o arhitekturi drevnog Egipta, Rima i Persije.