Ljudi koji su preživeli nemoguće — njihove priče deluju kao izmišljotina!
Istorija je puna priča o ljudima koji su se suočili sa sigurnom smrću — i pobedili. Avionske nesreće, brodolomi, glad, hladnoća, divlje životinje. Ono što ih spaja nije sreća — to je nešto dublje, nešto što nauka tek počinje da razume.
1. Juliane Koepcke — jedina preživela pada aviona iz stratosfere
December 1971. godine. Avion LANSA Flight 508 udara grom iznad peruanske džungle i raspada se na visini od 3000 metara. Na brodu je 92 putnika i članova posade. Jedina koja preživljava slobodan pad je sedamnaestogodišnja Juliane Koepcke.
Vezana za sedište, pada kroz gustu džunglu koja amortizuje udarac. Budi se na tlu sa slomljenim ključnjačom, dubokim posekotinama i jednim okom gotovo zatvorenim od otoka. Sama, bez hrane i vode, u srcu Amazonije, hoda 11 dana kroz džunglu pre nego što nailazi na čamac i biva spasena.
Naučnici i dan danas proučavaju kako je moguće preživeti pad sa te visine. Juliane je danas biologinja i živi da ispriča svoju priču.
2. Aron Ralston — čovek koji je sam sebi amputirao ruku
U aprilu 2003. godine, iskusni planinar Aron Ralston odlazi sam na izlet u klanac Blue John u Juti, bez ikoga ko zna gde je krenuo. Tokom spuštanja, ogromna stena se pomera i zarobljava njegovu desnu ruku uz zid klanca.
Pet dana i sedam sati provodi zarobljen, pijući vlastitu mokraću, halucinišući od dehidracije. Šestog dana donosi odluku koja mu spasava život — tupim nožem za višenamjensku upotrebu amputira vlastitu podlakticu.
Nakon amputacije, jednom rukom rapeluje niz 20-metarsku stenu i hoda nekoliko kilometara pre nego što ga srećom sreće holandski par turista. Njegova priča postala je osnova filma “127 sati” reditelja Denija Bojla.
3. Ernest Shackleton — čovek koji nije izgubio nijednog čoveka
1914.godine, istraživač Ernest Šekleton kreće na ekspediciju ka Antarktiku sa 27 ljudi. Njihov brod “Endurance” zarobljava led i polako ga mrvi tokom 10 meseci. Kada se brod konačno potopi, ostaju nasred ledenog mora bez ikakvog kontakta sa svetom.
Ono što sledi je jedna od najvećih priča o preživljavanju u istoriji. Šekleton i njegovi ljudi provode mesece na ledenim santama, zatim prelaze 1300 kilometara najburnije mora na svetu u malom čamcu, da bi na kraju stigli do ostrva South Georgia i organizovali spasavanje.
Neverovatno je da nijedan od 28 ljudi nije izgubio život. Šekltonovo liderstvo i dalje se proučava na poslovnim školama širom sveta kao primer upravljanja u krizi.
4. Vesna Vulović — žena koja je preživela pad sa 10.000 metara
Januara 1972. godine, jugoslovenski avion JAT-a eksplodira iznad Čehoslovačke. Stjuardesa Vesna Vulović pada sa visine od 10.160 metara — što je i danas rekord Ginisove knjige rekorda za najveći pad bez padobrana iz kojeg je neko preživeo.
Pronađena je zarobljena u repu aviona, koji je ublažio udarac pri padu na snegom pokriveno brdo. Sa prelomljenim kičmenim pršljenovima, zdjelicom i nogama, provodi više od mesec dana u komi.
Neverovatno, potpuno se oporavlja i nastavlja da živi normalan život. Na pitanje kako se oseća zbog toga, Vesna je uvek odgovarala sa osmehom: “Bila sam na pravom mestu u pravo vreme.”
5. Joe Simpson — čovek koji se vratio sa “onog sveta”
godine, britanski alpinista Džo Simpson i njegov partner Sajmon Jejts penju se na Siula Grande u Peruu — tada neosvojen vrh. Na putu nazad, Simpson lomi nogu i visi nad provalijom dok ga Jejts spušta na konopcu.
U jednom trenutku, Jejts donosi nemoguću odluku — prereže konopac, misleći da mu je partner mrtav. Simpson pada u duboku pukotinu u ledu. Umesto da pogine, pada na ledenu policu koja mu spasava život.
Tri dana, sa slomljenom nogom, bez hrane i gotovo bez vode, Simpson puzi i skliže niz planinu sam, halucinišući i gubeći svest. Stiže do baze samo nekoliko sati pre nego što su Jejts i ostatak ekipe planirali da krenu kući.
Njegova knjiga “Touching the Void” prodala se u milionima primeraka širom sveta.
6. Mauro Prosperi — maratonac koji je zalutao u Sahari
Talijanski policajac Mauro Prosperi učestvuje 1994. godine u Maratonu des Sables — najteže trke na svetu kroz Saharu. Peščana oluja ga odvaja od ostalih takmičara i biva izgubljen u pustinji.
Devet dana luta sam kroz Saharu, prelazeći više od 300 kilometara. Pije vlastitu mokraću i krv slepih miševa koje hvata golim rukama. U jednom trenutku, ubeđen da neće preživeti, pokušava da sebi oduzme život — ali je toliko dehidriran da mu se krv zgrušala i rana se zatvorila sama.
Pronalazi ga nomadska porodica u Alžiru, daleko van granica Maroka gde je trka počela. Izgubio je 18 kilograma. Neverovatno, iste trke se ponovo prijavio godinu dana kasnije.
Šta sve ove priče imaju zajedničko?
Naučnici koji proučavaju preživljavanje u ekstremnim uslovima došli su do fascinantnog zaključka — fizička snaga je manje važna nego što mislimo. Ono što odvaja one koji prežive od onih koji ne prežive su tri stvari:
Volja da se živi — svaki od ovih ljudi imao je razlog zašto mora da se vrati. Porodica, deca, nedovršeni poslovi.
Sposobnost donošenja odluka pod pritiskom — panika ubija. Svi preživeli opisuju trenutak kada su se “smirili” i počeli da razmišljaju racionalno.
Prilagodljivost — kada plan A nije funkcionisao, pronalazili su plan B, C i D.
Zaključak
Ljudsko telo i um sposobni su na mnogo više nego što mislimo. Ove priče nisu samo spektakularne — one su podsetnik da u svakom od nas postoji rezerva snage koju nikada ne koristimo u svakodnevnom životu.
Granice koje postavljamo sebi često su mnogo uže od granica koje naše telo i um zaista imaju.
Možda je najvažnija lekcija ovih priča upravo ta — nikad ne odustaj.
Napomena: Sve priče navedene u tekstu su dokumentovane i javno poznate.