Ognjen Amidžić je priznao da se nikada neće pomiriti sa preranim odlaskom Marina Madžgalja, jednim od svojim najboljih prijatelja.
Ognjen Amidžić i Marinko Madžgalj bili su nerazdvojni tandem, prvo se iz poslovne saradnje rodilo prijateljstvo, a potom su njihova druženja bila izvor neverovatnih ideja. Upravo je ovaj dvojac pre više od dve decenije doneo pravo osveženje na našu muzičku scenu osnivanjem benda “Flamingosi”. U roze odelima trudili su se da bar balo oboje pretežno sumornu svakodnevicu, a onda je nemilosrdna bolest nastupila na scenu.
Naime, prošlo je 10 godina otkako nas je preranu napustio Maki, kako su prijatelji zvali glumca posebne harizme, koji nije uspeo da pobedi rak pankresa. Ali, Ognjen se ni danas ne miri sa tim.
Najviše ću ga pamtiti po svojoj lucidnosti, kreativnosti, to je negde bila neka naša ideja vodilja, kako smo se povezali i združili. On je bio jedan od retkih ljudi sa kojima sam ja mogao da bez prekida pričam satima, da se nadovezujemo jedan na drugog i tako je sve počelo zapravo. Bio je izuzetno talentovan i za muziku i za glumu”, govorio je Amdžić o svom velikom prijatelju.
Kako je Ognjen saznao da je Marinko ozbiljno bolestan?
Sve je počelo od bola u leđima za koji nisu verovali da je neki ozbiljan zdravstveni problem.
– iskreno da ti kažem, ja se sećam, on je umro u martu 2016, a 2015. nešto posle Nove godine smo pričali brate hoćemo da uradimo nešto, imali smo neku pesmu, sećam se Bane iz MVP-a nam je dao neku pesmu “Pivo daj”, ovo je za vas, evo otpevajte. Hoćeš malo da se malo prodrmamo, da uradimo to pa da vidimo šta ćemo dalje? Mi smo malo radili, pa malo odmarali, zavisi ako on ima puno angažmana, nama su Flamingosi baš bili ono za uživanje, nismo imali obavezu. I on kaže: “Hajde, ali nešto me bole leđa, bole me leđa baš me gadno bole”. A on je bio čovek koji se nije žalio kad ga nešto boli. Ako se žali znači da ga baš boli. Pa kažem: “Brate, šta je?”, kaže: “Brate, ne mogu da spavam, jedva sam odradio probu za predstavu, sledeći put morao sam da otkažem predstavu, pojačava mi se taj bol između plećki, hajde idem da vidim tamo nešto znaš, šta treba, da l’ neka fizikalna da vide šta je, ovo ono” – nedavno se u jednom potkastu Ognjen prisetio Marinkovih reči i potom otkrio kako je saznao da je u pitanju vrlo opasna bolest:
– I mi snimamo taj spot, sećam se da smo ga jedva snimili.To se ne vidi u spotu jer smo se budalasali naravno ali znam da je bio pod bolom i da mu nije bio vajb uopšte kako treba. I znam da smo se u tom periodu i manje nešto družili, čuli i to, normalno. Kaže: “Brate, meni su preporučili, ovo me ne prolazi, da odem u Igalo tamo ima ono lekovito blato pa da vidim te fizikalne.” I to je bilo nešto pred leto. Ja posle toga čujem, tokom leta, da li jun, jul, da su ga poslali, neko mi je rekao od prijatelja, iz Crne Gore za Beograd jer su mu videli neku vodu u stomaku pa da se proveri hitno šta je. I ja se sećam posle me je zvao naš drugar iz benda i drugar generalno čiji je opet mnogo dobar drugar radio, kog ja isto znam, u bolnici kad je Madžalj došao na skener. I pozvao me je i kaže – brate, mnogo loše vesti, ima kancer pankreasa, raširilo se… Ja pitam je l’ mnogo, je l’ ima rešenja, kaže mi da ne veruje.
Prognoze su bile vrlo loše.
– Pitam ga kakve su prognoze, kaže mi – par meseci. I sad ti sa tom informacijom… A ja sam od malih nogu naučen da mogu da čujem bilo kakvu informaciju bilo kad, ne znam kako to da ti objasnim i onda od tog trenutka sam ja, znaš kao primiš to kao jeziv info, pa smo onda mi pričali kako je do toga došlo, nemam pojma, a opet zadržiš u sebi jedan promil mogućeg čuda, da li će neka operacija ili nešto da se desi. Tako da sam ja od kraja jula dobio info, 2015. godine, znao koliko je to ozbiljno i to, ali on…
Često su šetali
Dok se Marinko borio lavovski sa opakom dijagnozom, Ognjen ga je redovno posećivao, a najčešće su šetila po glumčevom kraju.
– Pričali smo, viđali smo se naravno, ali on je posle otišao kod roditelja, mi smo tamo šetali po kraju i pričali i nikada nije bio negativan, nikada nije bio po tom pitanju “jao, brate, bedak” nego je govorio da će biti sve okej i uvek smo pričali na neku drugu stranu i tako, pričali o nekim drugim stvarima sa željom da to prođe i kao da će to proći, ali nažalost nije i onda kad sam dobio taj info, tad sam se slomio – priznao je Ognjen.
Kako je izgledao poslednji susret Marinka Madžgalja i Ognjena Amidžića?
Ognjen je otkrio da je tokom poslednjeg susreta imao knedlu u grlu, ali i da se sa voljenim drugom nikad nije pozdravio.
– Sećam se. Išli smo oko njegove zgrade, šetali smo se i sve je bilo nekako…, sa knedlom u grlu – prisetio se Amidžić.
Ni danas ne može da se seti ko mu je javio da je Madžgalj preminuo.
– Ja samo znam da kad je trebalo da se vidimo da su mi rekli – pazi, baš je mnogo smršao i promenio se tako da ja prvih par sekundi nisam prepoznao kad je išao ka meni ali sam se pravio naravno da je sve okej kad je došao i posle pet sekundi mi je sve bilo okej, i eto to je bilo to i nikada nije bilo – e brate, pozdravljam te, nego – brate, čujemo se. Vidimo se. Dopisivali smo se, kad ti bude kul ti zovi, jer ja znam, pričao sam i sa njegovima tada, on je takav bio, on kad nije u elementu neće on tebe cimati, neće se nametati, kad bude… I onda sam ja mislio… Ja sam rekao na raspolaganju sam ti, kad god hoćeš zovi, da te ja sad ne cimam, da te ja sad cimam, a tebi više odgovara da spavaš, ćutiš i tako dalje… trpeo je velike bolove – ispirčao je Ognjen i dodao:
Pogledaj fotogaleriju
Marinka se prijatelji najviše sećaju po toplom osmehu Foto: Kurir / Dragan Kadić, Dragan Kadić/ Kurir, Kurir / Damir Dervišagić
– Ne mogu da se setim. Je l’ mi veruješ da ne mogu da se setim? Samo znam da kad sam dobio taj info to me je slomilo iako sam bio spreman potpuno, čekao se samo trenutak.Bilo je baš teško i jezivo i onda se upali hiljadu razmišljanja, eto čovek sa trideset i sedam godina da tako od nečega se razboli i šta je poenta svega, šta je generalno cilj, kako to otkriti, kako to sprečiti, koliko čovek može, šta može to da istrigeruje. Meni još bude luđe i nejasnije kako neko kao što je on, trideset sedam godina da dobije rak pankreasa, mislim da to ako nije baš neki DNK momenat ili nešto nasledno, genetski, da je to baš neki poročni način života ili nešto što ja znam da u njegovom slučaju nije bilo, bar ono što sam ja znao, a ne verujem da je bilo prostora… Tako da mi je baš nejasno. Bio je mega talentovan, da je hteo da se bavi muzikom bio bi sigurno jedan od boljih i svirača i pevača. Nije uspeo tu da se do kraja ostvari ali je ostavio veliki trag. Ostavio je ljubav među svim ljudima sa kojima je radio i koji su ga znali – zaključio je poznati voditelj.