Život Ismihan-sultanije, Huremine unuke, pokazuje kako je njena ambicija i moć uticala na Mehmeda-pašu Sokolovića i osmansku politiku
Ljubitelji serije “Sulejman Veličanstveni” navikli su da je glavna junakinja haremskih spletki Hurem-sultanija. Međutim, one koje su došle posle nje, njene unuke, ćerke Selima II i Nurbu, otišle su mnogo dalje od svoje legendarne bake.
Dok se Hurem borila za ljubav i živote svoje dece, njena unuka Ismihan-sultanija borila se za apsolutnu dominaciju. Postala je simbol nove ere u kojoj je sultanska krv vredela više od bilo kakvih državnih zasluga, a veliki veziri su pred svojim ženama drhtali više nego pred neprijateljskim vojskama.
Udaja za starijeg Mehmeda Pašu Sokolovića: Zlatna zamka za veliku legendu
Godine 1562. u Istanbulu je održano venčanje koje je trebalo da učvrsti vezu između dinastije i državnog aparata. Sedamnaestogodišnja Ismihan udata je za Mehmeda-pašu Sokolovića, čoveka čije je ime ulivalo strah celoj Evropi. Sokolović je bio živa legenda: od običnog janjičara stigao je do pozicije velikog vezira, bio je desna ruka sultanu i faktički upravljao carstvom.
U trenutku venčanja, Mehmed-paša je imao oko 60 godina. Bio je udovac sa decom i ogromnim sopstvenim haremom. Ali brak sa ćerkom šehzadea (ubrzo i sultana) Selima nije bio čast, već zlatna zamka. Prema osmanskom zakonu, svaki paša koji bi oženio sultaniju bio je dužan da odmah raspusti svoj harem i zaboravi na postojanje drugih žena. Ismihan nije planirala da bude jedna od mnogih. Ušla je u dom velikog vezira kao gospodarica ne samo njegovih odaja, već i njegove sudbine.
“Ja sam krv Osmanlija, a ti si moj rob”
Venecijanski ambasadori u svojim tajnim izveštajima slikali su zastrašujuću sliku ovog saveza. Ismihan je posedovala eksplozivan karakter i neverovatan ponos. Za razliku od Hurem, koja je isticala odanost Sulejmanu, Ismihan-sultanija je stalno podsećala muža na njegovo poreklo.
Za nju je Mehmed-paša Sokolović ostao dečak odveden putem danka u krvi. Sačuvana su svedočanstva da mu je tokom porodičnih svađa direktno govorila: “Ne zaboravi, pašo, da si ti rob mog oca, i da samo mojom milošću nosiš glavu na ramenima.” Čovek koji je sakrio Sulejmanovu smrt od cele vojske i 54 dana držao carstvo na okupu, kod kuće je postajao nema senka. Ambasadori su beležili da je veliki vezir često izgledao iznureno, ne od državnih poslova, već od beskrajnih zahteva svoje mlade supruge.
Krvava ljubomora i čišćenje harema
Najmračnija legenda o Ismihan tiče se njene patološke ljubomore. Iako je zakon zabranjivao paši druge žene, Istanbulom su kružile glasine da ostareli vezir potajno tuguje za bivšim favoritkinjama. Ismihan je, koristeći mrežu doušnika među evnusima, organizovala pravi lov na duhove prošlosti. Postoje verzije da je po njenom naređenju tajno uklonjeno nekoliko bivših naložnica koje je Sokolović pokušavao da izdržava na udaljenim imanjima. Za nju svaka druga žena u muževljevom životu nije bila samo uvreda, već državni zločin protiv časti dinastije.
Političko prokletstvo i potčinjeni vezir
Uticaj Ismihan na muža imao je katastrofalne posledice po carstvo. Zajedno sa majkom, Nurbanu-sultanijom, formirala je moćni ženski blok vlasti. Od Sokolovića su zahtevale da na ključna mesta postavlja njihove štićenike. Veliki vezir, pokušavajući da sačuva red iz Sulejmanovog vremena, stalno se suočavao sa ženinim ultimatumima. Kada je 1579. godine Mehmed-paša ubijen od strane zabludelog derviša tokom sednice Divana, mnogi su šaputali da mu je smrt donela olakšanje.
Namirisani paša i uništena porodica
Nakon smrti prvog muža, Ismihan je potražila novu žrtvu. Izbor je pao na Kalajlikoz Ali-pašu, guvernera Budima, koji je zbog svoje privlačnosti imao nadimak Namirisani. Bio je potpuna suprotnost surovom i potčinjenom Sokoloviću i za Ismihan je predstavljao živi trofej.
Ovaj epizoda ušla je u istoriju kao primer najbezočnije dominacije. Ali-paša je bio srećno oženjen i imao decu, ali Ismihan to nije zanimalo. Postavila je ultimatum: ili razvod i brak sa njom, ili kraj karijere (i života). Venecijanski ambasadori su sa zgrožavanjem opisivali scenu gde je Ali-pašina bivša žena javno plakala na ulicama Istanbula dok su nju i decu silom proterivali iz grada. Ali-paša je morao da se povinuje, a Ismihan, posmatrajući ovu porodičnu katastrofu, nije pokazala ni trunku sažaljenja.
Gvozdena dama Mangalije i gospodarica tržišta
Da bi se mogla razumeti Ismihina veličina, treba pogledati njena dela van Istanbula. Druge sultanije gradile su džamije u centru prestonice, dok je Ismihan ulagala u najudaljenije krajeve carstva. Njena džamija u gradu Mangalija (današnja Rumunija) stoji i danas, izgrađena od kamenih blokova vizantijske tvrđave.
Odakle joj novac? Ismihan je bila genijalni ekonomski strateg. Posedovala je ogromne posede, ali nije samo skupljala porez, ona je i investirala. Imala je brojne prodavnice, hane (hotele) i javna kupatila u Istanbulu i Jedrenu. Kontrolisala je značajan deo trgovine tkaninama i začinima, sa prihodima koji su bili uporedivi sa budžetom manjih evropskih država. Ta finansijska nezavisnost joj je omogućavala da diktira uslove vezirima.
Kraj ere moćnih unuka
Ismihan-sultanija je preminula u 39. godini, 1585. godine, tokom porođaja. Njena smrt označila je kraj epohe unuka koje su ideju ženskog sultanata dovele do apsoluta. Bila je vrhunski obrazovana i fanatično odana veličini svoje dinastije, ali je upravo ona konačno deformisala instituciju velikog vezira. Od tada, ta pozicija više nije pripadala najsposobnijem upravniku, već je postala privezak haremske politike.
Njen život je opomena o tome šta se dešava kada se bezgranična vlast spoji sa neograničenim kapitalom. U njenim venama tekla je krv Hurem, ali dok je Hurem gradila carstvo rame uz rame sa mužem, Ismihan je svoje muškarce stavljala u zlatni kavez.