Fiziološka reakcija tela

Pospanost posle obroka je normalna fiziološka reakcija tela i kod većine osoba ne stvara probleme, osim ako posle ručka imamo dosta radnih obaveza.

Organizam posle obroka produkuje više neurotransmitera serotonina koji utiče na san i raspoloženje. Stanje se dovodi u vezu i sa izborom namirnica i nije znak dijabetesa. Stručnjaci, ipak, savetuju da se konsultujemo sa lekarom, posebno ako je postprandijalna somnolencija učestala i ako se javlja i posle dobro izbalansiranog obroka. Predijabetes i dijabetes su poremećaji metabolizma koji se ne ispoljavaju na vreme i uvek jasnim simptomima bolesti.

Pospanost posle obroka i delovanje oreksina

Studija, grupe autora, objavljena u časopisu The Journal Medical Hypothesis 2004. godine objašnjava pospanost posle obroka postojanjem oreksina – neuropeptida u hipotalamusu. Oreksin je važan za održavanje budnosti, zapaža se da osobe sa narkolepsijom i drugim poremećajima sna imaju manji broj neurona zaduženih za proizvodnju oreksina.

Konzumacija hrane deluje i na lučenje melotonina koji izaziva osećaj pospanosti. Autori studije iz 2004. godine tvrde da osećaj pospanosti posle obroka izazivaju oreksini, melatonin i centralna aktivacija vagus nerva.

U maloj studiji zdrave osobe su konzumirale obroke bogate ugljenim hidratima i visokim sadržajem masnoća. Zapaženo je da je grupa koja je unosila veće količine ugljenih hidrata bila pospanija posle obroka.

Ćuretina i mleko za „laku noć“?

Prema jednoj teoriji, proteini koji sadrže triptofan, kao što su mleko, ćuretina, jaja deluju na jače produkovanje serotonina. Veruje se i da namirnice bogate  ugljenim hidratima mogu uticati na pojačano lučenje serotonina. Autori ove teorije smatraju da triptofan i serotonin ne deluju direktno na osećaj pospanosti. Neuropeptidi ili signali sitosti aktiviraju centre za spavanje u mozgu i izazivaju pospanost.

Dijabetes je doživotna bolest

Dijabetes je doživotna bolest koja se manifestuje povišenim nivoom šećera u krvi.  Ukoliko se šećer ne kontroliše moguće je da dođe do oštećenja krvnih sudova, nerava, organa i ozbiljnih komplikacija. Dijabetest tipa 2 uglavnom je posledica loših životinih navika i na samom početku bolesti nije praćen jasnim simptomima.

Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije, dijabetes je stanje kada je glikemija posle 10 sati uzdržavanja od hrane veća od 7.0 mmol/L. Referentne vrednosti jutarnje glikemije na prazan stomak su 3,6 do 6,1 mmol/L.  Dobra vest je da se predijabetes koji prethodi dijabetesu može lako sprečiti fizičkom aktivnošću, pa čak i blagim gubitkom prekomerne telesne težine.

Koje su vrednosti glukoze posle jela?

Stručnjaci navode da osećaj umora i pospanosti posle obroka može biti simptom dijabetesa, ali samo ako osećamo i druge simptome dijabetesa. Nemaju svi pacijenti sa dijabetesom iste simptome, ali većina će imati pojačanu potrebu za mokrenjem, jak osećaj žeđi, gladi, umora. Moguć je i zamagljen vid, slabije zarastanje rana, osećaj peckanja i utrnulosti šaka i stopala. Na vreme postavljena dijagnoza dijabetesa i dobra terapija mogu sprečiti ozbiljne komplikacije.

Kod osoba koje nemaju dijabetes glukoza (šećer u krvi) porašće posle jela, ali neće preći vrednosti veće od 7.78 mmol/L.

Kod osoba koje imaju predijabetes ili dijabetes glukoza će biti veća od 7.78 mmol/L.

Kada je potrebno da potražimo stručni savet?

Pospanost posle obroka uočava se posle konzumacije obilnih obroka, upotrebe alkohola, nekih lekova, Moguće je da će postprandijalnu somnolenciju imati i hronični bolesnici, osobe koje malo spavaju.

Ukoliko se pospanost posle obroka često javlja potrebno je da potražimo stručni savet, posebno ako osećamo neke od simptoma dijabetesa ili patimo od nesanice. U slučaju da posle obroka sa velikim sadržajem ugljenih hidrata, konzumiramo i kolač, dolazi do naglog povećanja nivoa šećera u krvi. Učestao umor posle jela može biti signal ozbiljnih poremećaja. Osobe koje nisu u stanju da pravilno metabolišu ugljene hidrate imaju i visok nivo insulina u krvi usled čega dolazi do pada energije.