ČUDOTVORNA GLJIVA : VRGANJ KAO LIJEK, SVE O VRGANJU..

Vrganj kao lijek

U pripremi vrganja i nema neke mudrosti. Ta je namirnica toliko kvalitetna da joj ne treba niti previše obrade, niti dodataka. Pravi obožavatelji vrganja, jednostavno nakon berbe, tanko narežu sirovu gljivu i začine acetom i maslinovim uljem. Kažu da je to dovoljno i pravi gurmanski doživljaj.

Vrganji kao zdrava namirnica

Jestive gljive su vrlo ukusne, a niske su kalorijske vrijednosti. Zdrav su svakodnevni sastojak u prehrani jer su bogate kalijem, a ne sadrže masnoće niti štetni kolesterol.
Najukusnije i najpoznatije šumske gljive na visokoj su cijeni zbog iznimno ukusnog mesa. Na prvom je mjestu vrganj.Vrganj je gljiva iznimno bogata dijetalnim vlaknima i vitaminima. Sadrže vitamine B1, B2, C i D te mineralne tvari poput kalija, željeza, cinka i kalcija. Ne sadrže masnoće ni kolesterol, pa ih se preporučuje uvrstiti u prehranu ljudi koji imaju problema s kardiovaskularnim bolestima ili povećanim masnoćama u krvi.Osobito ih preporučuju onima s povišenim krvnim tlakom te aterosklerozom.
Kod gljiva je inače vrlo važno da ih pripremite što svježije. Tako najmanje izgube i doživljaj je originalniji. Maksimalno možete čekati jedan dan, pa idući dan nakon berbe ih spremiti. Mnogi će odmah nakon berbe, baciti ploške vrganja na tavu i i dodati umućena jaja. Kažu da je jednostavnost u pripremi vragnja ključ za njihovo uživanje. Vrganjima treba nekoliko minuta termičke obrade i možete ih uživati. Sasvim budu mekani, o aromi da ne pričam…

Juha od vrganjajuha od vrganja

– 2 glavice luka
– vrganja koliko imate
– žlica brašna
– peršin
– sol, papar, ulje
Malo izdinstate luk i dodate narezane vragnje. Dodate žlicu brašna da biste zgusnuli juhu. Dolijete potrebnu količinu vode (koliko ima tanjura). Juhu kuhate oko 10-ak minuta. Čim vrganji omekšaju juha je gotova. Juhu začinite sa soli i nasjeckanim peršinom. Sigurno ćete primijetiti kako ova juha puno ukusnije nego kad koristite kupovne gljive.
Ostatak vrganja koji mi je ostao, posušila sam. Narežete ih na koji milimetar debljine i stavite na masni papir u pećnicu. Sušite na oko 50 °C sa malo odškrinutim vratima od pećnice. Trebat će vam oko 2 sata da to polako posušite. Kada vidite da su vrganji poput čipsa, gotovi ste. Sušenu hranu nikad ne spremate u hermetički zatvorene posude. Najbolje je koristiti papirnate škarnicle ili pamučne vrećice.
Mnogi tvrde da su im juhe od suhih vrganja bolje nego od svježih. Aroma sušenih vrganja bude izraženija i jača.Vrganj ima malo kalorija, ali je bogat brojnim važnim hranljivim materijama, uključujući proteine, dijetalna vlakna i gvožđe.

28g suvog vrganja sadrži približno:

105 kalorija
14g ugljenih hidrata
7g proteina
0g masti
7g dijetalnih vlakana
5mg gvožđa (28% dnevno preporučene doze)
Pored navedenih nutrijenata, vrganj sadrži i vitamine A i C, kao i kalcijum.

Korisna svojstva vrganja

Pomaže kod skidanja viška kilograma
Vrganj ima malo kalorija, a prepun je proteina i vlakana, zato je neprocenjiv kod skidanja viška kilograma.
Vlakna se kroz gastrointestinalni trakt kreću nesvarena, pospešuju osećaj sitosti i drže apetit pod kontrolom.
Proteini, s druge strane, mogu da doprinesu procesu mršavljenja na nekoliko načina. Smanjuju nivo određenih hormona koji stimulišu osećaj gladi, poput grelina, jačaju metabolizam i smanjuju unos kalorija.Pri varenju proteina troši se više kalorija nego što je to slučaj sa ugljenim hidratima i mastima, što znači da kada konzumirate namirnice bogate proteinima, kao što su vrganji, na kraju će vam ostati manje upotrebljivih kalorija nego što je to slučaj sa namirnicama bogatim mastima ili ugljenim hidratima.
Ublažava upalu
Hronične upale su povezane sa brojnim zdravstvenim problemima, od reumatoidnog artritisa i astme do peptičkih ulkusa. Pokazalo se i da doprinose razvoju hroničnih bolesti, kao što su rak ili bolesti srca.
Neke studije su otkrile da vrganj sadrži moćne antiinflamatorne agense, koji mogu da pomognu kod ublažavanja simptoma nekih oboljenja povezanih sa upalama.
U studiji na životinjama iz 2016. godine, objavljenoj u Američkom žurnalu translacionih istraživanja, na primer, miševi su lečeni ekstraktom vrganja i došlo se do otkrića da su se markeri upale smanjili, kao i inflamatorni odgovor povezan sa astmom.

Može da uništi ćelije raka debelog creva
Jedno od najimpresivnijih svojstava vrganja je njegovo potencijalno delovanje na rak debelog creva. U stvari, neke studije su otkrile da ove pečurke sadrže moćna jedinjenja koja mogu da unište ćelije raka.
Ispitivanje in vitro, koje je objavljeno u časopisu Hrana i funkcija, pokazalo je da je ekstrakt vrganja mogao da izazove ćelijsku smrt ćelija humanog kancera debelog creva. I druge studije su došle do sličnih otkrića, pa je objavljeno da jedinjenja koja se nalaze u vrganju mogu da zaustave rast i razmnožavanje ćelija raka debelog creva.
Pored toga, vrganj je namirnica sa visokim sadržajem vlakana, pa može da deluje kao zaštita od kolorektalnog kancera. Nekoliko studija je došlo do otkrića da povećan unos vlakana može da se poveže sa smanjenjem rizika od nastanka kolorektalnog kancera.
Ima visok sadržaj antioksidanata
Vrganj ima visok sadržaj antioksidanata, jedinjenja koja neutrališu slobodne radikale i sprečavaju oštećenje ćelija.
Poljska studija je otkrila da vrganj ima visok sadržaj brojnih antioksidanata, uključujući i beta karoten, askorbinsku kiselinu i likopen.

Antioksidanti mogu da umanje oksidativni stres, koji se povezuje sa nakupljanjem slobodnih radikala, pa čak mogu i da umanje rizik od nastanka nekih bolesti u koje spadaju inflamatorni poremećaji, poput bolesti srca i kancer.
Pored vrganja, tu su i druge namirnice bogate antioksidantima, uključujući i bobičasto voće, artičoke, crnu čokoladu i bubrežasti pasulj.

Poboljšava zdravlje organa za varenje

Zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, vrganj može da poboljša zdravlje organa za varenje, spreči konstipaciju i utiče na redovnu stolicu.
Vlakna se kreću kroz sistem za varenje, dodaju masu stolici i olakšavaju njeno izbacivanje, čime ublažavaju konstipaciju. Analiza pet studija, pokazuje da su dijetalna vlakna delotvorna za povećanje učestalosti stolice kod osoba koje pate od konstipacije.
U međuvremenu, druge studije su otkrile i to da povećani unos dijetalnih vlakana može da bude koristan kod nekoliko oboljenja koja utiču na sistem za varenje, uključujući i gastroezofagealni refluks, divertikulitis i peptički ulkus.
Odličan izvor proteina
28g sušenog vrganja sadrži impresivnih 7g proteina, što čini priličan udeo u dnevnim potrebama za proteinima i to u samo jednoj porciji.
Zbog mesnog, bogatog ukusa, vrganj može da bude koristan dodatak u vegetarijanskim ili veganskim jelima, koji obezbeđuje ne samo bolji ukus, već i dosta proteina i gvožđa.
Preuzimanje dovoljne količine proteina iz proteinskih namirnica, kao što je vrganj, esencijalno je za brojne aspekte zdravlja, od održavanja mišićne mase do izgradnje i regeneracije tkiva. Kao što smo već pomenuli, proteini drže i težinu pod kontrolom, a uz to održavaju i normalan nivo šećera u krvi i poboljšavaju zdravlje mozga i srca.
Za povećanje unosa proteina, pored vrganja, dobri su i meso, živinsko meso, mahunarke, jaja i orašasti plodovi.
Jedinstvenog, bogatog, orašastog i zemljanog ukusa, vrganj će svakom jelu pojačati aromu, istovremeno ga obogatiti brojnim hranljivim materijama i učiniti ga zdravim.

Ove pečurke su prepune gvožđa, vlakana i antioksidanata. Imaju i visok sadržaj proteina, kao i mesni, pikantni ukus, što ga čini savršenim dodatkom vegetarijanskim i veganskim jelima.
Pored toga, vrganj je dobar za zdravlje i može da poboljša funkcionisanje sistema za varenje, pospeši mršavljenje, ublaži upalu, pa čak i da ubije ćelije raka debelog creva.
Od testenine sa vrganjem do paprikaša i čorbi, jasno je da ova moćna gljiva može da bude sjajan način da podignete nivo zdravlja na novi nivo.
Šta je vrganj?
Poznat i kao hrastov vrganj, pravi vrganj, kao i pod botaničkim imenom Boletus edulis, vrganj je vrsta jestive gljive, odnosno pečurke koja raste širom severne hemisfere, uključujući i delove Severne Amerike, Evrope i Azije.
Pečurke pripadaju vrsti gljiva koje žive u simbiozi sa drvećem. Gljivično mrežasto tkivo (micelijum) je obmotano oko korena drveta ispod zemlje, a plodonosno telo (koje ispušta spore za razmnožavanje) razvija se iznad zemlje, tokom leta i jeseni.
Vrganj karakterišu debela, bela drška koja može da dostigne visinu od 7 – 25cm i šešir tamnosmeđe boje, čiji prečnik može da bude od 5cm kod mladih pečuraka do 30cm kod starijih. Pored toga, vrganj ima zemljani ukus koji se odlično slaže sa brojnim jelima, od čorbi do testenina – kao i druge pečurke, na primer, lavlja griva.
Kako se koristi vrganj ?
Vrganj je neverovatno prilagodljiva namirnica koja može da ulepša brojna jela svojim jedinstvenim ukusom.
Sveži vrganj se obično griluje ili peče u rerni. Može da se doda i u testenine, rizoto, kaserolu ili graten.
Ako imate neko omiljeno jelo sa pečurkama za koje se koriste šampinjoni ili neke druge plemenite pečurke, na primer, možete da ih zamenite vrganjem i postignete fantastičan ukus, a ujedno i dodate brojne hranljive materije. U brojnim jelima, zamenom drugih pečuraka vrganjima, možete da dobijete podjednako ukusna jela – ako ne i ukusnija – kao i original.
Vrganj zna da bude prilično skup, pa to malo odbija ljude. Međutim, podjednako dobra zamena za sveže pečurke je sušeni ili konzervisani vrganj, čija je cena pristupačnija.
Sušeni i konzervisani vrganj može da se koristi za pripremanje sosa od vrganja, kao i čorbe ili paprikaša. Sušene pečurke potopite na 20 minuta u vodu, kako bi omekšale pre upotrebe.
Vrganj ili šitake
Vrganj se često predi sa šitake pečurkom zbog njihovog sličnog zemljanog, mesnog ukusa. Međutim, postoje brojne razlike između ove dve vrste popularnih pečuraka.
Dok se šitake najčešće uzgaja, vrganj je obično divlja pečurka, jer mu je za razvoj potrebna biljka domaćin. Šitake, takođe, ima ukus koji pomalo liči na beli luk, a zemljani ukus joj je blaži nego kod vrganja.
Što se hranljivosti tiče, suva šitake pečurka ima manje kalorija, ali i manje gvožđa i skoro upola manje vlakana i proteina nego suvi vrganj.
Međutim, obe vrste pečuraka mogu da budu zdrav dodatak ishrani. Nekoliko porcija nedeljno i jedne i druge, pa ćete imati hranljivu i dobro izbalansiranu ishranu, a ujedno i korist za zdravlje jer je i jedna i druga nude.
Gde može da se nađe vrganj
Sveži vrganj može da se nađe tokom leta i jeseni na zemljištu oko drveća, posebno oko bukvi i breza. Vodite računa da obrišete svaku nečistoću, a za to koristite vlažnu krpu; izbegavajte direktno pranje u vrućoj vodi.
Međutim, ako nemate vremena za gljivarenje (pa čak i kada ga imate, a niste vešti u tome), pa se pitate gde možete da kupite sveži vrganj, odgovor je jednostavan – u većini dobro snabdevenih prodavnica.
Birajte pečurke koje su čvrste i neoštećene, a izbegavajte one sa rupicama na šeširu jer je to znak da je u njima prisutan crv. Pogledajte i ispod šešira – ako ima crnih tačaka ili tamnozelene boje, to znači da su pečurke prezrele.
Vrganj možete da nađete i u suvom i konzervisanom obliku u većini prodavnica, kao i na internetu. Premda nisu tako prilagodljive kao sveže pečurke, ove mogu da se koriste za popravljanje ukusa i dodavanje hranljivih materija raznim jelima.

Jela od vrganja

Vrganj može lako da se pridoda svakom jelu za koje su potrebne pečurke, a može da se koristi svež, sušen ili konzervisan.
Istorija
Vrganj je poznat pod mnogim različitim imenima širom sveta. Na primer, u Nemačkoj je ova pečurka poznata kao Steinpilz, ili kamena pečurka, zbog svoje čvrstine, dok je u Engleskoj vrganj poznat kao lepinja za peni, zbog svog oblika i boje koji podsećaju na nekadašnje lepinje koje su se prodavale za 1 peni.
U druge nazive za vrganj spadaju cèpe u Francuskoj (čita se cep i prevodi kao vrganj), белый гриб, ili bela gljiva, u Rusiji i eekhoorntjesbrood, ili veveričji hleb, u Holandiji.
U Italiji je zovu porcino, što potiče od reči porcine, odnosno svinja. Ovaj naziv je preuzet od starih Rimljana koji su ovu pečurku zvali svinjska pečurka.
Kod nas je poznata kao pravi vrganj, hrastov vrganj i kraljevka.
Mada je vrganj uobičajen u mnogim evropskim kuhinjama, u drugim delovima sveta tek stiče popularnost i postaje uobičajen sastojak čorbi, sosova, testenina, variva itd.

Mere opreza

Vrganj može da izazove alergijsku reakciju kod nekih osoba. Ako osetite bilo kakvo neželjeno dejstvo nakon konzumiranja vrganja, odmah prestanite da jedete i javite se lekaru.
Izbegavajte vrganj u sirovom stanju jer može da nadraži želudac. Takođe, imajte na umu da drška ponekad može da sadrži crve. Ako sušite pečurke, crvi će ispasti tokom procesa sušenja, ali ako ih jedete u sirovom stanju, odsecite drške.
Pored toga, budite veoma oprezni ako sami skupljate vrganje i izbegavajte sakupljanje u blizini industrijskih zona, autoputeva ili pruga. Razlog za ovo je što se teški metali i toksini nakupljaju u pečurkama i mogu da dovedu do zdravstvenih problema i trovanja. Međutim, pečurke koje rastu na nezagađenom prostoru potpuno su bezbedne.
Za većinu ljudi vrganj je ukusan i hranljiv dodatak ishrani, u kome može da se uživa uz minimalni rizik od pojave neželjenih dejstava.
Par reči za kraj
Vrganj je jestiva vrsta gljive, odnosno pečurka, poznata pod botaničkim nazivom Bolestus edulis.
Ove pečurke mogu da se griluju ili koriste za pripremanje brojnih jela, uključujući čorbe, paprikaše, variva i testenine.
Ovu pečurku možete da nađete u prirodi ili u suvom, konzervisanom ili svežem obliku u brojnim prodavnicama
Ova pečurka sadrži malo kalorija, ali zato ima dobru količinu proteina, vlakana i gvožđa.
Ima i visok sadržaj antioksidanata i može da ublaži upalu, popravi zdravlje organa za varenje, pospeši mršavljenje i uništi ćelije raka debelog creva, što ga čini zdravim izborom koji unapređuje vašu ishranu.